Фотографије које је мало ко видео: Погледајте како је изгледао митрополит Амфилохије у раној младости (ФОТО)
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић преминуо је јутрос на пулмолошкој клиници KCCG, потврдила је Митрополија црногорско приморска
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Световно име му је било Ристо.
Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године.
Сузе верника и медицинара док односе ковчег са телом митрополита: Амфилофије испраћен на Цетиње (ВИДЕО)
ПОЗНАТИ ДЕТАЉИ ЛЕЧЕЊА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА! Уз њега све време био његов келејник!
САХРАНА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА У НЕДЕЉУ: Издато упутство за вернике!
Будући Амфилохије а тада тек замомчени Ристо изгледао је овако. У време ових фотографија, био је само скромни студент београдске Богословије.
Детињство је провео у патријархалној породици, која је остала верна православљу у тешким послератним временима нарастајућег атеизма под комунистичком влашћу. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду.
После завршеног факултета, постдипломске студије је наставио у Берну и Риму, где је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле је отишао у Православну Цркву Грчке, где борави седам година и где прима ангелски образ и свештенички чин.
У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Свети Григорију Палами, који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. После годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду, касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета.
Докторат хонорис цауса Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Свети Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године. Одлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован је и Орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и уметности изабран је 2015. године.
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је маја 1985. године за епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви уз саслужење: митрополита црногорско-приморског Данила, епископа бачког Никанора, браничевског Хризостома, жичког Стефана, шумадијског Саве, далматинског Николаја, тимочког Милутина, зворничко-тузланског Василија, аустралијско-новозеландског Василија, бањалучког Јефрема и мачванског Данила. Међу њима био је и митрополит кефалонијски Прокопије, који је га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом и произвео у архимандрита. Устоличен је у Вршцу 21. јула 1985. године.
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Амфилохије је децембра 1990. године изабран за митрополита црногорско-приморског са седиштем на Цетињу. Свечано устоличење за митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру. Митрополит Амфилохије је био носилац древних титула као што су, Егзарх Свештеног трона пећког, као и Архиепископ цетињски.
Био је члан Светог ахијерејског Синода СПЦ у више сазива. Председавао је тим телом и био заменик патријарха Павла од краја 2007. године до његовог упокојења, као и местобљуститељ Патријарашког трона од упокојења патријарха Павла, 16. новембра 2009. до избора патријарха српског Иринеја 22. јануара 2010. године. Администрирао је епархијом рашко-призренском од маја 2010. године до устоличења епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, крајем децембра исте године. Администрирао Епархијом буеносаиреском и јужно-централноамеричком (која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011. до данас.
За време митрополита Амфилохија по први пут у историји Црне Горе, митрополију црногорско-приморску посетили су патријарси и представници свих помесних цркава православне васељене: патријарх васељенски Вартоломеј, патријарх московски и све Русије Алексеј ИИ, патријарх московски и све Русије Кирил, Папа и патријарх александријски и све Африке Петар ВИИ, архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хризостом ИИ, архиепископ атински и све Јеладе Христодул, архиепископ атински и све Јеладе Јероним, архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије, митрополит православне цркве Чешких земаља и Словачке Христофор... Ово довољно говори о великом поштовању које је уживао митрополит Амфилохије.
Представљао је Српску православну цркву у иностранству на многим значајним свеправославним и хришћанским сусретима, на бројним домаћим и међународним скуповима, на сахранама патријарха руског Алексија ИИ, патријарха бугарског Максима, архиепископа јеладског Христодула, на устоличењу патријарха руског Кирила...
Митрополит Амфилохије се поред теологије и филозофије бавио и есејистиком, преводилаштвом и поезијом. За живота је објавио многа дела, а био је и члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, и добитник многих књижевних награда.
Амфилохије Радовић оставио је неизбрисив траг у Српској православној цркви као велико светновно име свих Срба у матици и региону. Његово свештенство остаће заувек упамћено по посебном печату који је оставио у последњих годину дана на више од величаствених литија у Црној Гори, где је окупио вернике из свих крајева света под једним небом са једним заједничким циљем, скидања са власти Мила Ђукановића.
