Исповест мајке Раде која је гледала како јој СИЛУЈУ ћерку (9): "Нисам јој могла помоћи, ОНИ су ме држали"
Мирјана је имала девет година. Те ноћи, 27. децембра 1992. године, те хладне ноћи, легла је са братом Јанком и мајком Радом у кревет. Заспала да се више никада не пробуди као пре...
Јутро у Доњој Биочи надомак Илијаша. Девојчицу буде пуцњи и крици. Неко је ту, ту поред куће. У измаглици, наслућује смрт Мирјана, али она не зна шта је то смрт. Лепи се уз мајку, која искаче из кревета. Мајка Рада Мирјани брзо навлачи тренерку, црвену тренерку, хвата је за руку и крећу према вратима.
И онда је све успорено. Тај 28. децембар је успорен. Мирјана гледа. Види брата Јанка, тек нешто старијег од ње, како се покрива ћебетом преко главе док се крије испод кревета. Види у оном диму од барута и некакве људе како улазе у кућу. Види, а не чује пуцње. Тек, њена бака пада покошена на кућном прагу. Поред ње и бакина сестра издише. Мртва. То смрт лиже њихову кућу.
СТРАШНА НЕСРЕЋА У ЦРНОЈ ГОРИ: Никшићанин слетео у провалију дубоку 50 МЕТАРА!
Мирјана, од девет година, привија се уз мајку. Дете осећа ону повезаност коју осећа младунче у најстрашнијим ситуацијама. Нема ту памети, нема ту рација, само инстинкт преживљавања и потраге за мајчином заштитом.
Прсти Мирјанини до бола секу мајчину шаку. Тако је најсигурније, мисли. На крају крајева, ови чудни људи не могу ми ништа поред маме Раде. А мама је јака, одгајила је сама мене и брата Јанка, мисли дете од девет година. Јер, мама може све.
Из мисли дечијих израњају три прилике људске и ускачу у реалност, ту, у собу. Баш ту, поред Мирјане и мајке Раде. Три војника, два тамнопута и један белац, са чудним тракама око главе.
Огромне залихе нафте у мору код Улциња? Црна Гора тражи локацију за прву БУШОТИНУ
Први бол. Детету крвнички наоружани злотвори руку отргнуше из мајчине. И Мирјана гледа, гледа као да је негде горе, изнад, на плафону неокречене собе, јер то се тако мозак са нама поиграва, да нам олакша. Гледа и види себе. Гледа како војници бацају њено малено тело на кухињски сто. Гледа како јој скидају ону прешироку тренерку црвену, што јој је мати јутрос у журби навукла. Гледа како дозива мајку, која немо и немоћно проматра зло које долази са пушком под гркљаном. А онда осети шамар на свом дечијем лицу, па још један. Осети нешто страшно и срамно између ногу. Толико срамно да се сав онај њен урлик из утробе у Свемир запутио. Чује себе како говори: "Мама, мама! Помози ми, молим те!"
И гледа дете себе одозго, не знајући да гледа силовање своје. Јер, дете не зна шта је силовање. Три монструма смењују се у монструозном чину. Вриска Мирјанина постаје све тиша и тиша, само мајчини урлици надјачавају надолазећу смрт. И смрт дође. И би утеха!
Осети Мирјана хладноћу у глави и некакв пуцањ. Па се уздиже изнад тела свог заувек. И виде Мирјана и мајку покошену како паде поред њеног тела. И виде три мушкарца како излазе из куће њихове. И виде, последње што виде, виде свога брата Јанка, како се ужаснут, али жив, излачи испод оног ћебета. И би јој драго због брата. Барем неко оста' жив!
Силована је и убијена Мирјана Драгичевић тога јутра 28. децембра 1992. године у селу Доња Биоча. Имала је девет година. Могла је... Ко зна шта је могла, монструми јој не дозволише ни да Нову годину дочека, а камоли живот да проживи. Монструми силоваше дете пре смрти, обесчастише Божије биће.
А после? После, по речима мајке Раде, која је чудом преживела и која се лечила пола године, после је наступио непребол. Како Рада рече, имала је ту несрећу да живи са оном сликом силовања детета, имала је несрећу да уопште живи. Са сином Јанком, потуцала се од немила до недрага, па се скрасила на Сокоцу. Ни свет, ни историја, ни истина нису стизали до ње. Нико. Ваљда је била далеко и од истине, која никако да је посети, па да се Рада огласи свету. Да им каже како је, поред сина Јанка, имала и девојчицу, Мирјану. Девојчицу која ће вечно бити анђео од девет година.
И не само то... Рада је од ужаса крила 13 предугих година праву и потпуну истину о смрти своје кћерке. Требало јој је 13 година да проговори како јој је дете пре смрти било силовано.
И онда је рекла ово:
- Моја ћерка је била у црвеној тренерци, ја сам је обукла. Широка је тренерка била. Њу кад су ухватили, одвојили од мене, она је вриштала, плакала. Кад су почели да је скидају, вриштала је. Плакала. Ја јој нисам могла помоћи. Звала ме: "Мама, мама!" Нисам јој могла помоћи, они су ме држали. Тај први кад је силовао, није била... овај, била је свесна. Али, касније није чула, изгубила се вероватно, кад су ова двојица... Касније се ништа није чула, нити је плакала, нити ме звала, ништа. Само је лежала на поду. Кад су то завршили, онда су пуцали у њу, па у мене.
Доказано да је Насер Орић УБИЈАО СРБЕ: Стравична мучења описана ДО ДЕТАЉА
Било је то 2005. године. Ко је чуо - заледио се. Само, слабо ко је чуо. Слабо ко...
А данас? До данас нико није процесуиран за ово непатворено зло. Центар јавне безбедности Источно Сарајево је Тужилаштву Босне и Херцеговине поднео извештај против 11 лица, која се терете за кривично дело ратног злочина у селу Доња Биоча, Општина Илијаш. Осморица осумњичених терете се по командној одговорности, док се преостала тројица сумњиче као непосредни извршиоци кривичног дела ратног злочина.
За оне који не знају, припадници Другог батаљона Седме муслиманске бригаде у зору 28. децембра 1992. године упали су у село Доња Биоча, у којем су убили троје цивила, међу којима и деветогодишњу Мирјану. Убијени су и Никола Мићић и Ленка Скоко, а рањене Милојка Драшкић и Рада Драгичевић.
Трудну Словенку УБИО ПИЈАНИ ВОЗАЧ! Дете рођено царским резом, пет дана касније - нова ТРАГЕДИЈА
Данас на гробљу на Сокоцу почива Мирјана. Имала је девет година. Силована вишеструко од три наоружана војника, па онда убијена.