Капитен Хрватске крије СРПСКО ПОРЕКЛО: Модрићев ујак сведочио против Анте Готовине
Србин по мајци
Ујак најбољег фудбалера Хрватске Луке Модрића Јово Допуђ сведочио је пред Хашким трибуналом против хрватског ратног злочинца генерала Анте Готовине.
Прочитајте и:
Јово је био мајор Војске Републике Српске Крајине и командант 4. лаке пешадијске бригаде 7. севернодалматинског корпуса, а блиски је рођак Лукине мајке Радојке Допуђ и обоје су из села Крушева поред Обровца.
Они су били једина српска фамилија у том месту, све до ратова деведесетих, када су морали да беже.
То су чињенице које су крили од Луке родитељи и породица, пре свих отац Стипе, али и медији у Хрватској, који нису желели да дискредитују једног од својих најбољих фудбалера.
Лукин ујак Јово Допуђ до почетка деведесетих био је директор фабрике трикотаже “Трио” у Обровцу, а тамо су се преко њега запослили Модрићева мајка Радојка и отац Стипе. Јово је 1993. године тражио да буде демобилисан, а после пада Крајине 1995. преселио се у Србију и ту је живео до 16. августа прошле године, када је изненада преминуо.
Он је 2008. године сведочио пред Хашким судом против Анта Готовине. Он је у свом исказу говорио о томе да су Срби напустили Крајину због гранатирања цивилних циљева које је наредио Готовина, а не по наређењу крајишких власти како су тврдили Хрвати.
Јову је са судом за ратне злочине повезала организација “Веритас” и њен председник Саво Штрбац који је навео да је било тешко убедити Допуђа да се појави у својству сведока.
- Прво је пристао, а онда је рекао да не може да сведочи. Кад сам га питао зашто, одговорио ми је да има сестру која се удала за Хрвата и живи у Хрватској, да има и нећаке. Рекао је да их воли као своју децу и да никада не би себи опростио ако би им својим сведочењем направио проблеме. Дуго су трајали преговори о његовом сведочењу, али је на крају отишао у Хаг, а чим је слетео у Београд, позвао ме је и рекао да осећа да је скинуо огроман терет са срца - каже Штрбац.
Иначе Хрватско државно тужилаштво из Сплита 2015. године подигло је оптужницу против Допуђа и још седморице српских официра због наводног ратног злочина. Хрвати су Допуђу и осталима на терет стављали смрт 214 цивила у подручју Обровца од 1991. до 1993. године.
Поред тога, оптужени су да су као команданти дозволили својим војницима мучење и силовање цивила, као и уништавање имовине.