Колико има атомских склоништа у Србији и Републици Српској и да ли су она сигурна? Ево колико људи може стати

Немачка већ одавно чисти постојећа, а залаже се и за изградњу нових склоништа. 

Нордијске земље су памфлете и мејлове, са саветима о тражењу склоништа, гомилању залиха и основној војној обуци, већ послали својим држављанима. Финска је подсетила своје грађане на "националну одбрамбену обавезу", док је Шведска поставила детаљан водич о томе шта радити у случају нуклеарног напада. 

Да ли склоништа грађена у време некадашње Југославије могу да буду сигурна заштита грађанима бивших република?

На територији Републике Српске, према подацима Цивилне заштите, налази се 75 атомских склоништа која су изграђена у оквиру некадашњих привредних гиганата, стамбених зграда и других објеката још за време бивше Југославије.

Првобитна намена многим од њих временом је замењена. 

Многи су запуштени и не користе се.

- Сва та атомска склоништа, уз мала улагања, могу да се врате у првобитно стање, шта значи да то, за не дај Боже, могу да се користе - рекао је Борис Трнинић, директор Републичке управе Цивилне заштите Републике Српске.

Слична ситуација и у Федерацији, иако о броју постојећих склоништа нису хтели да говоре, потврђују да је велики број оних у Кантону Сарајево неупотребљив.

- Могу рећи да 46 одсто склоништа није баш у функционалном стању, док остала склоништа у кантону Сарајево служе тој намени и могу се користити у случају, не дај Боже - поручио је Џенан Брканић, директор Цивиле заштите кантона Сарајево.

Ни Србија нема довољно склоништа, каже председник Александар Вучић. Због све већих претњи попуњавају и залихе у робним резервама.

- Ми смо потпуно неспремни у овом тренутку. Ми имамо 257.000 места у склоништима. Разговарамо са људима који имају теретане, вешернице, продавнице и слично и да поново почнемо да обнављамо инфраструктуру, бар да дођемо до броја од милион, милион и по људи које можемо да сместимо у склониште - истакао је Александар Вучић.

Цео простор Балкана има склоништа грађена за време бивше Југославије. Међутим, поставља се питање њиховог ефекта данас, имајући у виду деструктивну моћ модерног оружја и евентуалног нуклеарног рата.

Како склоништа могу да помогну?

- Оно што свакако морамо да нагласимо је да та атомска склоништа на територији Републике Српске за не дај Боже атомског удара, не би могла пуно да нам помогну, али свакако би нам помогла у спасавању од деловања радијације након атомског удара", додао је Трнинић.

Разлог томе су технички капацитети и могућности различитих оружаних снага које су данас узнапредовале, поготово у области ракетних система.

- Појачан је њихов домет, количина експлозива коју могу да носе, било да је реч о конвенционалном или експлозиву са нуклеарним пуњењем. Повећана је и њихова прецизност, али и брзина домета. Савремени свет са собом донео је прецизнија, разорнија и модернија оружја којим данас располажу све велике силе у свету - истакао је Саша Мићин, стручњак за безбедност и наоружање.

А већа разорна моћ оставља и веће посљедице.

Она зависи од јачине нуклеарног оружја. 

Примера ради, нуклеарна бомба бачена на Хирошиму 1945. године у трену убила је 80.000 људи. 

Данас је снага тих пројектила много већа.

- Буквално, једна до две нуклеарне бојеве главе биле би у стању да сравне град величине Бањалуке - додао је Мићин.

Ипак, цео свет се нада, па тако и на Балкану, да до потребе за атомским склоништима неће доћи.

Русија је започела масовну производњу мобилних склоништа, која се могу користити за заштиту људи од разних претњи, укључујући зрачење од нуклеарне експлозије.

Србија Данас/РТРС