ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У БиХ: Битка за Сребреницу
У Босни и Херцеговини данас се одржавају локални избори, на којима ће грађани бирати нове општинске и градске одборнике, као и начелнике општина и градоначелнике у 141 локалној заједници, укључујући дистрикт Брчко.
Избора поновно неће бити једино у Мостару, где бошњачке и хрватске политичке странке годинама без резултата покушавају да се договоре о усвајању новог градског Статута који би био у складу са Уставом.
Право гласа у БиХ, Федерацији БиХ и Републици Српској, има 3.263.906 бирача, а на изборима учествује 451 субјект.
Бира се 10 градоначелника
Изборна места биће отворена у 7, а затворена у 19 сати. Потпуна забрана медијског извештавања о било каквој изборној активности трајаће све до затварања биралишта. Изборе ће пратити 70.000 посматрача од којих је 300 страних. На изборима ће се бирати укупно 3.136 општинских већника, 131 начелник општине и 10 градоначелника.
Централна изборна комисија БиХ оверила је укупно 30.445 кандидата од чега 418 кандидата за нечелнике/градоначелнике, 29.884 кандидата за општинска већа, односно скупштине општина, или градска већа, односно скупштине града, и Скупштину Брчко дистрикта БиХ, те 143 кандидата представника националних мањина.
Штаб Министарства унутрашњих послова Републике Српске "Избори 2016" прати и предузима мере и радње у циљу одржавања повољне безбедносне ситуације у Републици Српској у предизборној кампањи и на дан локалних избора.
Предизборна кампања почела је 2. септембра и трајала је закључно са петком, клада је у поноћ наступила изборна тишина.
У циљу предузимања безбедносних мера и радњи поводом одржавања локалних избора на подручју БиХ, министар унутрашњих послова Републике Српске донео је наредбу о забрану превоза експлозивних материја у друмском саобраћају на дан избора.
Како је саопштила начелник Мирна Миљановић, Министарство у седишту, центри јавне безбедности, станице јавне безбедности и полицијске станице за наведени дан неће издавати одобрења за превоз експлозивних материја.
Председник Централне изборне комисије Ахмед Шантић оценио је да је предизборна кампања била мирна.
Изборна кампања одвијала се, наиме, у сенци одржаног референдума о Дану Републике у РС, а сам финиш кампање је остао у другом плану, с обзиром на то да је после референдума председник Републике Српске позван на саслушање у Тужилаштво БиХ због непоштовања одлуке Уставног суда.
Ћамила на место градоначелника може заменити Србин
Највећу забринутост лидера бошњачких странака и актуелног начелника општине Сребреница Ћамила Дураковића изазива могућност да на овим изборима ту позицију заузме представник Срба, што би, како је оценио, био губитак не само за ту општину, већ за бошњачки народ у целини.
Из страха да би могао изгубити изборе, Дураковић је рекао да не искључује могућност да ће они бити нелегални, односно да ће на њима гласати и држављани Србије.
У РС се очекује ново одмеравање снага између блока предвођеног Савезом независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика и онога окупљеног око Српске демократске странке (СДС). Први блок је након општих избора 2014. успео задржати власт на ентитетском нивоу, а други су преузели власт на нивоу државе.
СДС-ов блок има велике амбиције да преузме од Додика власт над Бањалуком, док СНСД на мети има градове попут Добоја, Бијељине и Требиња који су садашња упоришта ентитетске опозиције.
Највећа новост међу бошњачким политичким странкама, у поређењу са ранијим изборима, јесте коалиција Странке демократске акције (СДА), Бакира Изетбеговића и Савеза за бољу будућност (SBB), Фахрудина Радончића, који су 2014. године били "љути" политички супарници.
Изетбеговићева и Радончићева странка наступају са заједничким кандидатима за општинске начелнике, а обвезале су се на сарадњу у опшстинским нивоима. Не крију како им је циљ да преузму власт у градовима попут Тузле, где је Социјалдемократска партија БиХ (СДП БиХ) непрекидно на власти од 1991.
У општинама са већинским хрватским становништвом очекује се уверљива победа ХДЗ БиХ, коме је главна конкуренција ХДЗ 1990. иако те странке у неким општинама на пример на територију Републике Српске, наступају заједно не би ли осигурале какву-такву заступљеност Хрвата који су апсолутна мањина у тим подручјима, пренела је Хина.
Што се левице у БиХ тиче, она је на овим изборима потпуно разједињена па се процењује да ће то имати видљивог одраза на њихове бираче, углавном разочаране свађама лидера тих странака.