НАСТАВЉА СЕ ПРОГОН СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ: Професора филозофије смењује професор тзв. црногорског језика

У Црној Гори се од 30. августа 2020. године много тога променило осим односа према српском народу. Мада је до рушења режима Мила Ђукановића дошло већински због гласова Срба, њихови представници били су окарактерисани као неподобни за учешће у власти сада „демократске“ Црне Горе.  

Потом је у Црној Гори спроведен редован попис, након што је неколико пута отказиван и након што је било речи о томе да се не спроведе пописивање по националној и верској основи. Разлог због ког се томе приступило на такав начин није никаква новорођена црногорска демократичност, нити је то било зато што је Црна Гора досегнула неслућене висине опште толеранције и љубави, већ да се избегне показивање онога што се знало да ће бити исход, а то је да је број Срба порастао и да су говорници српског језика у већини.  

Управо таква бесрамна хајка на све што је српско резултирала је и тиме да се неуморно прогони професор филозофије и председник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић. Даниловић је три пута биран на место В.Д. директора Агенције за контролу и обезбеђење квалитета високог образовања (АКОКВО), која је водеће државно тело за екстерно обезбеђење квалитета високог образовања, а потом путем Јавног конкурса изабран за директора исте Агенције.  

Проблем је настао када је Даниловић ушао у сукоб са Аднаном Чиргићем, који је први професор црногорског језика у историји. На Википедији се чак наводи за Аднана Чиргића следеће: „Аднан Чиргић црногорски је лингвиста, професор српског језика и књижевности и први професор црногорског језика и књижевности у историји. Директор је Института за црногорски језик и књижевност. Један је од коаутора прве црногорске граматике.“  

Професори који предају црногорски језик и књижевност су се, због међусобних спорова, поделили на два фронта - тако сада у Црној Гори постоји Одсјек за црногорски језик на Филолошком факултету у Никшићу и Факултет за црногорски језик и књижевност на Цетињу.  

Даниловић је, сходно томе, истакао да сматра озбиљним пропустом да држава финансира Чиргићево „намештење“ на челу факултета и поред чињенице да се већ финансира Одсјек за црногорски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу. Чиргићев Факултет за црногорски језик и књижевност је државни факултет који није део државног универзитета. До тога се дошло специјалном одлуком Владе Црне Горе, како тај Факултет не би подлегао обавезама као други факултети. Ово је извесно једини такав случај у Европи.  

Радикални црногорски националисти и следбеници Чиргићеве школе чине све да заузму места у просвети и култури, знајући да је са тих места најлакше прекрајати историју.  

Конкурс

Даниловић је 16.06.2023. године, одлуком Владе Црне Горе, изабран за директора Агенције за контролу и обезбеђење квалитета високог образовања. На конкурс се пријавио још један кандидат - Милан Марковић, професор на Факултету за црногорски језик и књижевност. На тестирању из јуна прошле године, Даниловић је имао 36,67, а Марковић 28,67 бодова. Професор црногорског језика и књижевности Милан Марковић жалио се на ову одлуку Владе уз образложење да Даниловић није предао потпуну документацију.  

У одговору на тужбу коју је предао Милан Марковић, ондашња Влада Дритана Абазовића је остала при разлозима датим у оспореном решењу. Указали су да именовањем Даниловића није повређен ниједан материјални пропис, а оспорено решење је исправно и на Закону засновано.  

Управни суд

Ипак, Управни суд је пре скоро месец дана одлучио другачије, а синоћ су поједини медији јавили да је поништено решење о именовању Даниловића. У Пресуди, којом се не спори да је Даниловић приложио сва тражена документа и био прворангирани након спроведеног писаног рада и структурираног интервјуа, али се спори „да ли је поступак именовања Даниловића за директора Агенције проведен на правилан начин, односно да ли је изабрани кандидат испунио све услове јавног конкурса“?  

У Пресуди се на више места потенцира недостајање уверења о знању енглеског или француског језика нивоа А1, али и уверења о познавању рада на рачунару, иако се то нигде изричито не тражи, а уз то, кандидати, па међу њима и Даниловић, су „писани рад“ радили управо на рачунару, у Word програму, што, очигледно, није доказ да „познају рад у Wordu и на интернету“.  

Запрепашћујуће је да се у Пресуди не користе никакви јасни правни искази, већ се у Пресуди користе изрази попут: „спорно је“ и „нејасно је“. 

Закључак

Нечувени однос према Даниловићу показује да се ради о политичком прогону Срба. Принцип рада радикалних појединаца у Црној Гори, који су кроз деценије рада ДПС режима успели да своје пипке провуку у сваку пору црногорског друштва, јесте да на све могуће начине склањају српске представнике са челних позиција и да им се потпуно онемогући рад, поготово у секторима који се дотичу образовања, просвете, културе и унутрашњих послова.  

Подсетимо, такође чланица Уједињене Црне Горе, проф. др Весна Братић, прошла је кроз медијски линч и тортуру док је часно обављала функцију министарке просвете, науке, културе и спорта у Влади Здравка Кривокапића. За разлику од многих других кадрова који су своје факултете завршавали на скоро осмишљеним факултетима, спорним приватним универзитетима и доносили дипломе са упитних факултета из региона, и проф. др Весна Братић и професор филозофије Горан Даниловић имају неоспорне дипломе и доказано знање. Њихов једини грех у „ослобођеној“ и „демократској“ Црној Гори јесте што су Срби.
Питање је зашто се за све време трајања хајке на Агенцију за контролу квалитета високог образовања и њеног директора, није огласила актуелна Влада, као оснивач, или Министарство просвете? Да ли је разлог то што је Министарство просвете под контролом Спајићеве странке ПЕС, који никада није опростио управо Даниловићу, што је одбио да буде већина у Влади у којој неће бити српске странке: Мандићева странка НСД и странка Милана Кнежевићева ДНП.