ПЕТ АНТИСРПСКИХ ПОТЕЗА КОЈИ СУ ДОПРИНЕЛИ ПАДУ МИЛОВОГ РЕЖИМА: Срамни чинови по којима ће остати упамћени
Најдуготрајнијем режиму у Европи приближио се крај барем када се ради о парламентарној већини и Влади
Протеривање амбасадора Србије Владимира Божовића из Црне Горе, по свему судећи, последњи је потез који је одлазећи режим Мила Ђукановића направио, пошто ће до краја ове недеље Скупштина Црне Горе изгласати нову владу мандатара Здравка Кривокапића.
ЦРНА ГОРА НА НОГАМА! ДОШАО ЈЕ КРАЈ МИЛОВОМ РЕЖИМУ: ДПС оставио "опроштајно писмо"
БИО У БЕКСТВУ ОД 2013. ГОДИНЕ: Ухапшен због пуцњаве у којој је рањено седам особа
Нажалост и без тог, срамног, завршног чина тридесетогодишњу владавину ДПС-а обележила је антисрпска политика поготово у последњих десет година.
Управо се на њој градила данашња црногорска држава, тачније, градила се на свему ономе што би могло да се искористи за отклон од Србије. Отуда проблеми са двојним држављанством, протеривање Србије и свега српског из школа, измишљање новог писма, ограде од изсторијских чињеница...
На крају, што је можда била и преломна тачка, био је покушај отимања имовине Српске православне цркве (СПЦ), доношењем спорног Закона о слободи вероисповести који је странку Мила Ђукановића, по свој прилици, коштао губитка власти.
Дакле, најдуготрајнијем режиму у Европи приближио се крај барем када се ради о парламентарној већини и Влади. Три месеца након успеха на изборима победничка коалиција формираће нову власт до краја недеље када влада од 12 министара на челу са мандатаром Кривокапићем буде изгласана.
Ђукановић остаје председник Црне Горе званично до 2022. године, а остаје и опор утисак да је са својим сарадницима учинио све како би раскинуо вишевековне братске односе са Србијом. У низу антисрпских потеза Црне Горе под Ђукановићем издваја се пет најупечатљивијих који су вероватно највише и допринели паду тродеценијског режима.
Доношењем овог закона крајем прошле године планиран је удар на имовину Српске православне цркве у Црној Гори који се попут бумеранга вратио одлазећем режиму.
Тај закон је, између осталог, предвидео следеће: верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији Црне Горе, а за које се утврди да су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, као културна баштина Црне Горе, државна су својина.
Из овог спорног члана било је јасно да држава намерава да одузме вишевековну имовину СПЦ-а. Због тога су крајем прошле године почеле вишемесечне, километарске литије широм Црне Горе у знак протеста против закона. Литије су практично ујединиле опозицију у борби против Ђукановића што је свакако убрзало његов пораз на летошњим парламентарним изборима.
Ако је Закон о слободи вероисповести био завршни корак режима Мила Ђукановића, онда је увођење црногорског језика са још два слова био један од првих најупешатљивијих потеза на том антисрпском путу.
Тако од школске године 2011/12 у црногорским школама учесе и слова: жј (ź) и шј (ś). Од тада се, рецимо, сјекира или зјеница могу изговарати "шјекира (śекира)" и "жјеница (źеница)", а такође, примера ради, "нигђе" и "другђе" се може рећи уместо "нигђе" и "другђе".
Временом се кренуло и у измене у лектири у Црној Гори па су крајем прошле године "избачена" дела чувених српских писаца Алексе Шантића, Десанке Максимовић, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића... На њихово место дошле су књиге Сунчане Шкрињарић, Кемала Цоцо, Шима Ешића, Хасније Муратагић-Туне, Назмија Рахманија, Зувдије Хоџића…
Власт Ђукановића је започела антисрпску политику 2008. године када је законом забранила двојно држављанство. Доношење тако рестриктивног закона који није карактеристичан ни за већину земаља ЕУ, а камоли за земље региона изазвало је велике полемике у јавности.
Такав потез тумачио се као покушај да се заштити црногорски идентитет, да се започне антисрспка политика, али и да се поједине партије задрже на власти тако што црногорски Срби не могу да гласају на изборима.
Раскид братске прошлости са Србијом режим Ђукановића покушао је да направи и ретроактивним одлукама.
Тако је парламент Црне Горе пре две године укинуо одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу Србије и Црне Горе и то пун век касније.
На тај начин је валоризована Ђукановићева изјава из Париза са обележавања краја Првог светског рата где је изјавио да је Црна Гора "трагично анектирана пре 100 година од Србије", која ју је, како је рекао, "увукла у рат".
Од стицања независности 2006. године режим Ђукановића се трудио да и потези Црне Горе у региону не буду, најблаже речено, наклоњени Србији.
Тако је још 2008. године Црна Гора признала независност Косова иако то до дана данашњег нису учиниле ни поједине државе чланице Европске уније.
Колико је одлазећој власти било стало до добросуседских односа са Приштином показало се и 2017. године када је послала два штабна официра у мисију КФОР-а на Косову што је изазвало буру у српској јавности.
Сличне реакције настале су и када је војни аташе Црне Горе Иван Машуловић присуствовао у Книну обележавању "Олује" у којој је протерано 250.000 Срба из Хрватске и убијено најмање 2.500.
На тај начин Црна Гора је практично дала легитимитет овој злочиначкој акцији. Званична Подгорица је овим чином занемарила не само страдање људи у "Олуји", већ и чињеницу да се у Црној Гори, према последњем попису становништва, скоро трећина становништва изјашњава као Срби.
