ПРЕДАО СЕ ВЕЧНОСТИ: Преминуо један од НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ХЕРОЈА деведесетих година!
Заувек ће остати упамћен.
Митски хероји су чести у нашој земљи, а чести су и истински великани рата које смо заборавили. Мало њих је и једно и друго, а један од неколицине нас је после теже болести нажалост заувек напустио. У питању је Јован Мићић Кикор, командант Прве семберске бригаде, која је била пешадијска јединица Војске Републике Српске у грађанском рату почетком деведесетих година на овим просторима.
Прва семберска бригада је формирана 12. априла 1992. године и прва је званична оружана формација Војске Републике Српске. Све остале бригаде формиране су касније, током маја и јуна. Ова бригада има најдужи ратни и борачки стаж и мада носи назив "семберска", ова оперативна јединица била је оспособљена за дејство на ширем подручју Републике Српске. Јединица је била једна од три "семберске" бригаде.
У народу су остала сведочења бивших војника о Кикоровој храбрости, ратној врлини и лидерским способностима, међутим доступних биографских података једва да има, тако да из тог разлога он спада у ону већ поменуту групу великана српске војске које је заборав неправедно прогутао и о којима се није много причало у јавности иако су то својим делом и те како заслужили.
СЕВАЛИ НОЖЕВИ У СКОПЉУ: Мушкарац избоден у груди у КАФАНСКОЈ ТУЧИ
Али Јован Мићић Кикор је у неку руку имао и среће, јер је био заповедник Родољубу Рокију Вуловићу, аутору и извођачу најлепших патриотских песама у току рата на простору БиХ, па је послужио као инспирација за један од Вуловићевих евергрин хитова "Хеј, хеј, Кикоре". Иако су нумере о Љубиши Савићу Маузеру за мрву познатије од ове, Роки је у епу о Кикору досегао можда и најдаље домете у текстуалном смислу, пошто поред Мићићевих подвига такође описује и душевно стање главног хероја, на тренутке му чак "улазећи у главу".
Стихови песме "Хеј, хеј, Кикоре" гласе овако:
"Тмурно је и сиво небо изнад града,
Душмани га силно нападоше тада.
Почела је битка, плива све у крви,
У Крајини пушку узео си први.
Хеј, хеј, Кикоре, мајевички вихоре,
Крајина је храбра с тобом постала
И заувијек остала.
Мисли те прогањале као ноћна мора,
Кренуо си путем српског коридора.
Док је небо горијело, лило много крви
У Суљагић сокак ушао си први.
Хеј, хеј, Кикоре, мајевички вихоре,
Посавина храбра с тобом постала
И заувијек остала.
Мајевица звала, Семберија хтјела
Да поново браниш своја родна села.
Орила се пјесма, опет много крви,
Бригада је хтјела да је водиш први.
Хеј, хеј, Кикоре, мајевички вихоре,
Мајевица храбра с’тобом постала
И заувијек остала.
Твоји храбри момци што те увек прате
Мајевици опет понос ће да врате,
С тобом су јунаци из твог родног села
Којима се диви Семберија цјела.
Хеј, хеј, Кикоре, мајевички вихоре,
Мајевица храбра с тобом постала
И заувијек остала."
Председник Сабора кличе УСТАШТВУ, Хрвати тапшу: Наставићемо да финансирамо Блајбург
Поред ове нумере, Вуловић велича Кикора и у стиховима песме "Јунаци из Прве семберске", која је поред Мићића посвећена и официрима Влади Симићу и Зорану Лопандићу.
Нека је вечна слава "Мајевичком вихору". Због својих дела и јунаштва, као и стихова за вечност, историја га не сме и неће заборавити.
УСТАШКО ДИВЉАЊЕ у Блајбургу: Младић НАСРНУО на новинара, а онда је доживео жестоко ПОНИЖЕЊЕ (ВИДЕО)
