Исправка: Кристијан Шмит није "нелегално изабрани" високи представник

Чланак који је првобитно био објављен на нашем порталу садржао је одредницу да је Кристијан Шмит нелегално изабрани високи представник, што се на основу анализе портала raskrinkavanje.ba показало као нетачно, те је у складу са том анализом текст и промењен. 

Чињенице

Управни одбор Вијећа за проведбу мира именовао је Кристијана Шмита за новог високог представника у Босни и Херцеговини 27.5.2021. године, након што је претходни високи представник Валентин Инцко поднео оставку. Оставка је ступила на снагу 1.8.2021. године, а Шмит је званично преузео функцију истог дана, упркос негодовању званичника из Републике Српске.

Иако Шмитово именовање није потврдило Веће сигурности УН-а, али је објашњено да то Шмита не чини нелегитимним нити “нелегално изабраним”, јер то није услов за именовање високог представника међународне заједнице у БиХ. 

ИЗМЕЊЕНА ВЕСТ

У акцији "ломљења колена" Републици Српској, а како би скројили Босну и Херцеговину по својој и мери Бошњака, део међународне заједнице, осим санкција, сада прети и да ће Бањалуци заврнути доток новца из међународних финансијских институција.

За пласирање нових казнених мера и овог пута био је задужен високи представник Кристијан Шмит, којег Српска не признаје и који нема мандат Савета безбедности Уједињених нација за обављање ове функције. Тако је Шмит опет напао српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, за кога је рекао да је "прекорачио линију реторичког потпиривања ватре, поништавајући одлуке високог представника и не признајући Уставни суд БиХ".

- Знам да Додику хитно треба новац. Са ММФ, Светском банком, ЕБРД успешно радим на томе да Додик новац добије само под строгим условима - запретио је Шмит, најављујући ову меру као реакцију на то што је Народна скупштина у Бањалуци донела одлуку о враћању надлежности Српској у низу области, од правосуђа до одбране.

Иако Шмит ову казнену политику представља као дисциплиновање непослушних политичара из Српске, које приде још оптужује и за корупцију, сигурно је да би, уколико би се Српској ускратила средства из међународних финансијских институција, највећи терет поднели грађани из РС и целе БиХ.

Високи представник поново је "махао" и активирањем Бонских овлашћења, која укључују и смену политичара који крше "Дејтон", али, додао је, "из најубојитијег топа не смемо да пуцамо све док постоје друга средства".

Међутим, парадоксално, управо су представници међународне заједнице па и високи представник Шмит ти који упорно крше Дејтонски споразум и Устав БиХ, негирајући равноправност три конститутивна народа. Шмит, с друге стране, упорно понавља да међународна заједница мора да делује "пре него што дође до распада БиХ", иако оваквом својом политиком управо и сам води ка томе.

На то је у понедељак указао и посланик СНСД у Народној скупштини РС Срђан Мазалица, који је навео да се "БиХ распала, само што то Бошњацима још нико није саопштио", и истакао да давати допринос опстанку БиХ значи противити се закону природе.

Миленко Крајишник, председник Фискалног савета РС, каже да Шмит узалуд шаље запаљиве изјаве из области финансија, јер он није задужен за ту област, ни за БиХ ни за РС:

- Шмит нема надлежности у области међународног финансирања, а посебно се то односи на надзор над радом међународних финансијских институција. Његове поруке личе на претње, али на срећу за Републику Српску, немају никакво упориште јер је РС економски стабилна и редовно сервисира све своје финансијке обавезе. Новца у свету има и више него довољно. Посебно након, како их Американци зову, квантитативних олакшица или додатног штампања новца. Велики играчи су штампали новац како би превазишли проблем са корона-кризом.

Крајишник објашњава да Српска може да обезбеди довољна финансијка средства из многих међународних финасијских кругова, али не види разлог ни да ММФ заобилази Српску.

У притисцима на Додика и Бањалуку, активно су се укључили и Британци, чији нови специјални представник за Западни Балкан сер Стјуарт Пич, између осталог, има задатак да помогне Шмиту да натера РС да одустане од враћања ингеренција:

- Циљеви доласка Пича су јасно дефинисани - успостављање демократије, људских права, питање наводног геноцида у Сребреници, помирења, унапређење дијалога Срба и Албанаца... То је широка палета питања. Притисци на Србију, Српску и српски народ сваким даном ће се све више усложњавати. Једна олакшавајућа околност је да свет данас није онакав какав је био 2000. или почетком деведесетих, однос снага се променио - каже историчар, професор Александар Растовић.