Српски хакери имали помагача: Приведен Хрват због сумње да је хаковањем стекао више од МИЛИОН долара
Истражни затвор одређен је због постојања одређених околности које упућују на опасност да ће поновити казнено дело
Ученик К.Р. (19) из Запрешића приведен је јуче под сумњом да је водио највећи сервис за DDoS нападе Webstresser.
Прочитајте и:
Младићу који је стигао полицијским комбијем, обучен у црно и који је покрио лице да га не би снимили фоторепортери, одређен је притвор у трајању од месец дана. У оквиру полицијске акције, ухапшена су и двојица тинејџера-хакера из Србије Ј.М. и В.Д.
Како је на свом порталу "Кребс Он Секјурити" (Кребс Он Security) објавио амерички аналитичар Брајан Кребс, ухапшени хакер из Запрешића зове се К.Р. што је, како наводи, информација из кругова међународне Европолове истраге.
Истражни затвор одређен је због постојања одређених околности које упућују на опасност да ће поновити казнено дело, наводи Жупанијски суд.
- Наиме, осумњичени је инкриминираним радњама показао већу количину криминалне воље (планирање, улагање велике количине енергије да би се организовала интернет страница која је омогућавала корисницима унајмљивање услуге извршавања DDoS напада на веб-послужитеље према избору корисника, што је све укључивало и међународни ниво организације) - пише у саопштењу Жупанијског суда.
Додаје да је реч о најдуготрајнијој услузи за пружање услуга извршавања DDoS напада (од неутврђеног дана 2015. године), да је прибављена имовинска корист од најмање 163 биткоина (виртуелни новац) приближне вредности на дан 24. априла 2018. године 1,453.946,90 долара (одузето је неколико платних картица, које је добијао уплатама биткоина на интернет рачуне, као и потврда фирме Моро1993 за куповину златних полуга).
Суд даље наводи да је "познато где је смештен интернет домен webstresser.org, а није познато где се налази домен webstresser.co, због чега је могуће чинити инкриминисане радње једноставним спајањем путем мобилног уређаја, те да и даље постоји велика претња за кључне онлајн услуге које нуде банке, пословни сектори и државне институције широм света", пише у саопштењу.
Запрешићанин је сада затворену интернетску страницу webstresser.org водио с Ј.М. из Прокупља у Србији, који је послове водио под надимком м1рк, а користио је и псеудоним Мирковик Бабс на Фејсбуку. Није чак ни скривао чиме се бави, отворено је о томе расправљао на највећој друштвеној мрежи и нудио своје услуге. На његовом профилу се могу пронаћи надимци и других администратора, на пример Крис. Веза је утврђена по фотографији тетоваже - и један и други имали су глагољицом написано име "Леонард". Да ли је то особа за коју је двојац заправо радио? Управо ово сигурносни стручњак Луцијан Царић сматра посебно интересантним.
- Јако је занимљиво, ако је починилац заиста откривен по тетоважи, да би се по ГДПР (Генерал Дата Протецтион Регулатион) уредби радило о тзв. личном податку. По ГДПР уредби, све што вас може, директно или индиректно (уникатно) идентификовати је лични податак, а скуп тих података невероватно је широк и у њега, као што видимо, може ући и нечија тетоважа - каже Царић.
Многи извори, каже Брајан Кребс, упућују и на низ интернет страница које су препродавале услуге webstressera, али сада су такође затворене. Али, како је објавио Жупанијски суд, 19-годишњак се терети да је починио тешко казнено дело против рачунарских система, програма и података. Наводи се да је из породичне куће у Запрешићу управљао рачунарским системом доступним на интернет порталима webstresser.co и webstresser.org, који је поставио на интернет сервер у власништву трговинског друштва Абелхост из Холандије. Тај систем корисницима омогућава да за новчани износ унајме услугу извршавања DDoS напада.
Луцијан Царић подсећа на то да DDoS напади на овим просторима нису непознати.
- ДоС, односно DDoS напади налазе се на самом дну хакерских вештина, ако би их хакери који држе до себе и признали као хакерску вештину. У овом случају реч је о вештини препродаје услуга које се могу добити на дарк вебу. Ако им за нешто треба "одати признање", онда је то за уочавање "пословне" прилике у потреби да се широкој популацији олакша приступ услугама информатичких криминалних мрежа једноставним путем - наводи он.