ВЕДРАНИ ЗАБРАНИЛИ КЊИГУ У ХРВАТСКОЈ: Наоштрена КАО НИКАД, ево шта је поручила једном члану комисије!

Ово је МОЈ блог зато сам ја овдје себи најбитнија. Толико о алибију за ово аутоковање у звијезде ако ми уопће треба алиби за писање текста о себи на МОМ блогу. Што ме мучи? Моја књига “Мушкарац у грлу” није откупљена од стране Министарства културе Хрватске за хрватске библиотеке.

Нисам једина али друге ћу занемарити. Нећу вас замарати именима чланова Комисије јер за већину нитко никад није чуо па ни ја. Једино познато име и презиме је Слободан Просперов-Новак.

Тај ми се лик давно замјерио. Стално је надр*ан, на Хрватској телевизији еја*улира једном тједно у ударном термину иако његов весељко баш никога не доводи до орга*ма. Зашто ми се замјерио? Зато јер је давно у један од својих бракова, чини ми се трећи, ушао на Хвару јашући на магарцу који је био три пута лакши од њега. Злостављана, сирота животиња однијела је тога Новака до уласка у шпиљу и тамо испустила своју невину, магарећу душу. Питам ја вас, како је могуће да злостављач магаради у нашој демократској и културној земљи смије велике хрватске писце и писачице третирати попут магараца на властитој свадби? Тко је за то одговоран?

Прије него одговорим на то питање нешто ћу рећи о себи, прецизније, хвалит ћу се јер је ово МОЈ блог. Написала сам десетак књига, ових ми је дана књига објављена у Италији, недавно у Пољској, у вељачи ми излази књига у Америци, идуће године излази ми још једна књига у Америци, Македонији, Италији…Монодрама “Ухо, грло,нож” игра у Лондону. Нисам превођена ко Миро Гавран али сам за хрватску културу сигурно битнија него Иван Микленић, нешто што пише за Глас концила. Његова недјела, опростите, “колумне”, она Комисија са оним јахачем покојног магарца откупила је за наше библиотеке иако то неће прочитати ни његова мама.

Још о МЕНИ. Да бих уопће на миру блаженоме могла написати одличну књигу “Мушкарац у грлу” добила сам потпору Министарства културе. Ових дана Министарство културе одбија откупити књигу за хрватске књижнице иако ми уредно шаље лову за моје посуђене књиге јер сам једна од најчитанијих особа која се у Хрватској бави писањем.?! Како протумачити поступак културних комесара који сједе у Комисији? Јасно ми је, за све је крив Просперов који ми није опростио што сам се сажалила над мртвим магарцем који би и дан данас њакао да га он није јахао. Сад ми паде на памет. Можда се онај Слободан у међувремену развео, можда је магарећа глава узалуд положена на олтар бесмисленог чина?

ВЕДРАНА РУДАН ОСУЛА ПО ХИЛАРИ: Глумиш достојанство, а муж ти кре*е сваку коју стави под ј*ја!

 "На овоме свијету највеће су зло мали мушкарци"

Што ме у читавој причи највише узнемирава? Знам да вас ова прича не занима али МЕНЕ занима. Ова фрка закухана је док је министар културе био онај мали усташа или “усташа” Хасанбеговић. Не знам да ли сам већ о томе писала, ако јесам нема везе, поновит ћу. На овоме свијету највеће су зло мали мушкарци. Свако вече лијежу у кревет с надом да ће се пробудити високи метар и седамдесет, свако јутро проклињу Бога што их је за*ебао. Постављам филозофско питање. Да ли су мали мушкарци го*но јер су мали или су го*но па су зато мали?

Дакле, покојни Хасанбеговић који и даље је*е матер свемиру јер никако да нарасте, ни усташка капа ту не помаже, благословио је састав Комисије. Кад је на његово мјесто ступила Нина, не да ми се гуглати њезино презиме, она је на с*ање које је затекла само одмахнула главом. Као, нема то везе са мном. Ја сам у читавој причи жестоко виргоинтакта. Ниси, Нина, ниси. Узалуд ти несувисле исприке. На овом си мјесту да би била боља, не да би благословила усташка срања свог претходника.

ВЕДРАНА РУДАН: Више се чита у Србији, него у Хрватској

"Кад ми Хрвати можемо јести српске чоколадице ваљда ви Хрвати можете читати моју “српску” књигу"

Да скратим. Моји драги читатељи узалуд ће у хрватским библиотекама тражити “Мушкарца у грлу” зато ћу вам ја, драге моје и драги моји, за сретну нову годину поклонити десет комада онима који се први јаве. Увјет, морате бити Хрватице или Хрвати. Срби се искључују јер моју књигу могу у Србији набавити по троструко нижој цијени. Продана је у двадесет тисућа комада на моју велику срећу.

И још један увјет. Смију се јавити само они који су спремни читати српско издање моје књиге јер ја лове за куповање хрватског издања немам. Мислим да је то океј. Кад ми Хрвати можемо јести српске чоколадице ваљда ви Хрвати можете читати моју “српску” књигу.

Ето, то би било то. Свима вама који ме волите и не волите у 2017. желим здравље и мртве магарце у политици. Они на четири ноге нека весело њачу у Лијепој Нашој и нека побјегну главом без обзира ако онај Новак у Новој пожели ујахати у тринаести брак.