Ко контролише Сирију након пада Башара ал Асада? Овако су њене комшије директно умешане

У конвојима малих аутомобила и мотора, борци предвођени побуњеничком групом Хајат Тахрир ел Шам (ХТС) брзо су се кретали севернојужним ауто-путем, који чини главну кичму земље, и заузели Дамаск без отпора.

Међутим, док многи у земљи славе пад породичне династије која је гвозденом песницом владала Сиријом, будућност је неизвесна, док бројне различите побуњениче групе контролишу различите делове земље, пише BBC.

Ко контролише коју територију у Сирији?

До пада Асадовог режима дошло изненадним и неочекиваним напредовањем побуњеника ХТС, међутим, иако група контролише главне градове у Сирији, она не влада целом земљом.

Сирију је годинама контролисало мноштво побуњеничких група, укључујући ХТС у Идлибу и групе предвођене Курдима на североистоку земље, од којих су неке такође заузеле територију последњих дана и недеља.

Ниједна од ових група неће жалити Асадов пад, али проналазак консензуса око тога како владати земљом и даље може бити тежак, док су на северу земље у току сукоби око фракција

Како су побуњеници дошли до Дамаска?

Након година закључаних иза замрзнутих линија фронта, побуњеници су кренули у муњевито напредовање, што је кулминирало свргавањем председника и преузимањем престонице током викенда.

Након што су заузели други по величини град Алепо крајем новембра, побуњеници су наставили са офанзивом, крећући се ка југу, а онда су заузели град Хаму прошлог четвртка.

Напредовање се наставило истим темпом, а трећи град у Сирији, Хомс, пао је у суботу непосредно пре него што су владине снаге такође изгубиле контролу над престоницом.

Где је Сирија и како су комшије умешане?

Сирија, са популацијом од око 22 милиона људи, налази се на источној обали Средоземног мора. 

Граничи се са Турском на северу, Либаном и Израелом на западу и југозападу, Ираком на истоку и Јорданом на југу.

Турска, западне силе и неколико арапских држава Персијског залива подржавале су различите елементе сиријске опозиције у различитом степену током сукоба.

Покрет Хезболаха са седиштем у Либану, под подршком Ирана, борио се заједно са војском сиријског режима, али је тешко ослабљен због конфликта са Израелом. 

Ово се види као главни разлог зашто је напредовање побуњеника било толико успешно.

Израел, забринут због онога што назива иранским "војним учвршћивањем" у Сирији, покренуо је ваздушне ударе на сиријску војску.

Како је Израел одговорио?

Израелски ратни авиони наводно су извели стотине ваздушних напада широм Сирије, циљајући војне установе сиријске војске, укључујући складишта оружја, муниције, аеродроме, поморске базе и истраживачке центре.

Сиријска опсерваторија за људска права (СОХР) са седиштем у Великој Британији каже да је документовала више од 300 напада Израела од пада Асадовог режима у недељу, укључујући главни град Дамаск, Алепо и Хаму.

У извештајима се каже да су многи погођени објекти потпуно уништени.

Израел каже да су његове акције како би се спречило да оружје падне "у руке екстремиста" док Сирија прелази у пост-Асадову еру.

Израел је такође саопштио да је привремено преузео контролу над демилитаризованом тампон зоном на Голанској висоравни, рекавши да се споразум о раздруживању са Сиријом из 1974. године "срушио" побуњеничким преузимањем земље.

Земља је негирала извештаје да се њени тенкови приближавају Дамаску али каже да неке трупе делују на сиријској територији изван тампон зоне. 

Голанска висораван је стеновита висораван око 60 км југозападно од Дамаска.

Израел је одузео територију од Сирије у завршним фазама Шестодневног рата 1967. и једнострано је анектирао 1981. 

Тај потез није био међународно признат, иако су САД то учиниле једнострано 2019. године.

Шта се дешава у северној Сирији?

У северном граду Манбиџу су у току сукоби између снага са подршком Турске и побуњеника предвођених Курдима.

Обе стране тврде да су заузеле делове града, а борбе су наводно у току у појединим насељима. 

Аналитичари Института за проучавање рата рекли су да још не могу да утврде ко контролише Манбиџ.

Руске базе у Сирији

Русија је 2015. послала хиљаде војника у Сирију како би помогла председнику Асаду да остане на власти. 

У замену за ову војну помоћ, Русија је добила 49-годишњи закуп две кључне војне базе.

Лука Тартус је једина већа руска поморска база и једина поморска база на Медитерану. 

Заједно са њиховом ваздушном базом у Хмеимиму, која се често користи за летење руских војних извођача у и из Африке, две базе играју важну улогу у способности Русије да делује као глобална сила.

Кремљ је рекао да ће разговарати са новом администрацијом Сирије о будућности обе локације.

Србија Данас/BBC