Курди отворили ПАНДОРИНУ КУТИЈУ одлуком која ће ЗАПАЛИТИ БлискИ исток: Следећа мета - Иран
Региону прети хаос
Масуд Барзани, незванични вођа Ирачког Курдистана, ликује након референдума о независности Ирачког Курдистана. Иако су сви показатељи да се ради о Пировој победи, Курди су дали одушка свом националистичком родољубљу и славе у свим подручјима где живе Курди.
Убице ГЕНЕРАЛА ће бити кажњене по ЗАКОНУ РАТОВАЊА: Амери и џихадисти ће осетити ГНЕВ РУСИЈЕ
Борба до ПОСЛЕДЊЕГ ЖИВОТА: Рака у рушевинама, још 25% града чека да буде ОСЛОБОЂЕНО
То укључује и западни Иран, где живи око осам милиона Курда у провинцијама Кордестан, Керманшах, Западни Азербајџан и Илам. Ово се подручје сматра источним Курдистаном, а Курди чине до неких десет посто цјелокупног иранског становништва. Већина иранских Курда су сунитски муслимани, али постоји и значајан број шиитских Курда (тзв. Фејлије).
Хиљаде Курда изашло је након објаве резултата референдума на улице иранских курдских средишта у градовима Банех, Сагез и Санандаџ. Ирански Курди су држали упаљене мобилне телефоне у рукама, певали родољубне песме и узвикивали слогане подршке ирачком референдуму. Иранска полиција је мирно проматрала скуп. Прослава је преношена чак и на иранској државној телевизији.
У међувремену, иранска Исламска Револуционарна Гарда и редовна иранска војска почеле су изводити војне вежбе близу границе с Ирачким Курдистаном као знак незадовољства Техерана с развојем ситуације у суседној земљи.
Жестока КОНТРАОФАНЗИВА сиријске војске у Деир ез Зору: Борбе ЈОШ ТРАЈУ, све је НЕИЗВЕСНО
Док ирачки Курди пате од историјског нејединства, што се примећује и у недостатку координације на референдуму, многи Курди у Ирану желе видети независан Курдистан.
Иран се, међутим, оштро противи референдуму јер с правом истиче како би давање независности ирачким Курдима узроковало нестабилност у целом региону.
Многи ирански Курди сматрају да су дискриминирани од стране владе, најпре због недовољног економског развоја курдских подручја, људских права и свога језика. Већина Курда у Ирану не зна писати и читати на курдском јер се влада Исламске Републике није потрудила осигурати им потребна средства за уставом зајамчена права етничких мањина.
Упркос томе, Исламска револуција 1979. је Курдима донела много слободе. Под страховладом Резе Пахлавија, Курди нису смели исказивати своју националну припадност чак ни путем културе или причањем курдског, јер је Пахлавијева династија захтевала жестоку персијанизацију свих народа Ирана (од којих је тек 51 посто персијског поријекла). Спознаја те слободе води и многе иранске Курде на јасно одређивање према независности Курдистана.
Велика већина подржава независан Курдистан, али не и било какав Курдистан. Подједнака већина иранских Курда указује на социјалну неправду, корупцију и непотизам Масуда Барзанија и његове елите у Ербилу.
Неки ирански Курди који су живјели у ирачком Курдистану као политичке избеглице често су се жалили на злостављање од стране безбедносних снага, те испитују истински демократско усмерење потенцијалне нове курдске државе.
Од почетка 2014. године Ирачки Курдистан је упао у финансијску кризу због пада цене нафте, рата с Исламском државом и великим приливом избеглица. Уз то је видно лоше управљање економским питањима, а драстично се повећала и стопа сиромаштва.
Курди у Ирану темпирана бомба
Већина иранских Курда су сунити, па се гласно настоји доказати како постоји снажна дискриминација сунита у шиитском Ирану.
Међутим, ако је гледати према религијској припадности, сунитски Курди немају проблема у обављању својих молитви, похађању школа или одржавању традиционалних верских обичаја. Сунитски студенти уче се својој религији у складу с властитом верзијом историје, а у градовима иранског Курдистана, па и у провинцијским средиштима постоје велике џамије.
Састанак Путина и Ердогана: Постигнути услови за окончање рата у Сирији (ФОТО)
У иранском парламенту седи двадесет сунитских представника, а тројица сунита су чланови Већа стручњака, одговорног за надзор, бирање и смену Врховног вође, иако ниједан од тих сунита није Курд.
Главни проблем сунита у Ирану није верски, већ политички. Због близине границе, сунитски Курди су сумњиви због своје историје устанака и жеље за независношћу. Четири курдске побуне догодиле су се од 1922. до 1979. Сунитско питање у Ирану је осетљиво, али у курдском случају није нипошто главно. Оно се више односи на повезнице иранских и ирачких Курда у настојању неког облика уједињења.
Док се Курди у Ираку међусобно свађају око референдума, ирански Курди им поручују да остану уједињени.
Најстарија иранска курдска опозициона странка, Демократска странка иранског Курдистана, поручила је како је референдум неотуђиво право Курда у ирачком Курдистану, а иста странка позива све своје присталице на помоћ у успешном имплементирању ове историјске одлуке. Странка важи за милитантну левичарску организацију која је забрањена у Ирану јер позива на сецесију и сепаратизам у Исламској Републици.
ИС НЕ ОДУСТАЈЕ од Деир ез Зора: Терористи покренули ОФАНЗИВУ против сиријске војске, крај није БЛИЗУ
Заправо, ради се о организацији која би се могла назвати терористичком с обзиром да је након Исламске револуције повела герилски рат против новоосноване владе у Техерану. Курдска побуна трајала је од 1979. до 1983., а странка је потом поново узроковала устанке од 1989. до 1996. и сукобе са снагама безбедности 2016. У настојању добијања подршке домаће и међународне јавности, као и легитимности свог деловања, странка се најзад одрекла коришћења насиља против грађана.
Свет без решења
Међународно право је у овом питању пуно рупа.
Курдски народ, као и сви други народи света, имају право на национално самоопредељење и независност. Међународна заједница би требала потврдити то право и спречити оне који им такво право угрожавају.
Међутим, Курди у Ираку већ су остварили своје самоопредељење. Имају аутономију унутар квазифедералне структуре Ирака и воде сами своју управу. У том смислу, није јасно што би значило самоопредељење. Сами водити своје послове или по било коју цену прогласити независност.
Курди ОДБАЦИЛИ све одлуке Багдада, а Ирак овако планира да их КАЗНИ за референдум (ФОТО)
Очигледно Курди имају право на самоопредељење, али то не значи нужно поседовање властите државе. Легитимност целог референдума такође је упитна с обзиром да је извршена кроз унилатералну одлуку Ербила, без одобрење ирачке владе, па чак и без националне расправе.
У свим нормалним националним државама света то би био цасус belli – повод за рат, јер се део суверене и међународно признате територије унилатерално жели одвојити, а да то одвајање није проузроковано претњама ратним сукобом.
Амери га гањају да не пропева: Ал Багдади је ипак жив?
Иста се логика може приметити и у односу према иранским властима.
Више вести са Блиског истока можете прочитати ОВДЕ.
