Курди се боре за опстанак у Сирији: Један потез може уништити њихове снове о слободи, прете им велике опасности - Да ли ће успети да остваре своје циљеве?(ВИДЕО)

Џихадисти и побуњеници који су збацили с власти сиријског председника Башара ал-Асада кажу да желе да изграде земљу јединства у којој сви могу да живе равноправно и срећно.

Међутим, после скоро 14 година крвавог грађанског рата, спровођење тог идеала у праксу неће бити лако, а питање је колико они то стварно искрено и желе. Највероватније је то утопијска замисао у дистопијском пејзажу Сирије.

За курдску мањину у Сирији, најближег америчког савезника, борба за нови поредак улази у потенцијално још изазовнију и тежу фазу.

Током грађанског рата у Сирији, курдски борци су се одбранили од низа наоружаних фракција, удружили су се са САД како би разбили Исламску државу (ИСИС/ИСИЛ/Даесх) и створили аутономни регион богат нафтом на истоку и североистоку земље, непризнат од стране Асада.

Џихадисти који су умарширали у Дамаск током викенда начинили су, према писању АП, наводно, мирне кораке према Курдима, али су побуњеници насилно истерали курдске борце из источног града Деир ез-Зора неколико дана након што су га владине сиријске снаге напустиле.

На северу господари посебна побуњеничка фракција Сиријска национална армија (СНА) коју подржава Турска и која се годинама бори против Курда.

Борци ове фракције освојили су град Манбиџ, док је Турска све време пружала логистичку и војну подршку у виду ваздушних напада на курдске конвоје и колоне.

Удари су извршени и ових дана након што је Анкара оптужила Курде да премештају тешко наоружање које су претходно запленили од владиних сиријских снага. Курди већ дуго рачунају на апсолутну америчку помоћ током оваквих изазова.

Око 900 америчких војника налази се тренутно у источној Сирији, где сарађују са курдским снагама како би спречили поновно оживљавање Исламске државе, али будућност те мисије биће доведена у питање под новоизабраним председником Доналдом Трампом, који је дуго био скептичан у вези америчке интервенције у Сирији.

Курди су један од највећих народа без државе у свету. Са око 30 милиона становника концентрисаних у областима које се простиру на територијама Турске, Ирана, Ирака и Сирије.

Они су мањина у свакој од ових држава и често су трпели и трпе прогон, што је подстакло оружане побуне Курда деценијама уназад.

У Сирији су формирали аутономну област рано, још на почетку грађанског рата. Никада се нису приклонили Асадовој владавини или побуњеницима који су покушавали да га свргну.

Када је група Исламска држава заузела трећину земље 2014. године, курдски борци су пружили жесток отпор, посебно у бици за Кобане.

Они су секуларни и укључују жене у своје редове. Доказали су своју храброст у раним борбама против екстремиста, добивши и подршку коалиције коју предводе САД.

Формирали су војну формацију познатију као Сиријске демократске снаге (СДФ), која такође укључује у своје редове арапске племенске борце.

Успели су да протерају и искорене Исламску државу са великих подручја Сирије уз помоћ ваздушних удара предвођених САД и захваљујући америчким специјалним снагама. Курдске снаге су 2017. године заузеле Раку, главни град екстремистичког самозваног калифата.

Сада се суочавају са великим проблемом. Протурски побуњеници надиру из правца Манбиџа; под константним су ваздушним и артиљеријским ударима турске војске; у Раки, Камишлију, Хасаки и деловима Деир ез-Зора, на источној обали Еуфрата дешавају се демонстрације против курдских власти. Могу се видети побуњеничке заставе Сирије (сада већ нове сиријске заставе) и позиви да се Курди одатле повуку.

Уз све то, оживљавање Исламске државе је питање времена. Ћелије спавачи ИСИС-а су се већ пробудили у пустињи и спремни су да крену у ново стварање калифата, претећи можда чак и новим, идеолошки блиским властима Сирије.

Србија Данас/Курир