НЕЛА КУБУРОВИЋ: Јавнобележнички систем допринео правној сигурности
Успостављање јавнобележничког система значајно је допринело правној сигурности грађана и привредног пословања у Србији и Министарство правде наставља интензивно да ради на даљем унапређењу положаја јавних бележника, а самим тим и на унапређењу користи, које грађани, привреда и држава од њих имају, изјавила је данас министарка правде Нела Кубуровић.
Јавно бележништво као нова правосудна професија, каже министарка, уведена је са циљем растерећивања судова од несудеће материје, односно послова који не представљају суђење у ужем смислу, све у циљу унапређења ефикасности правосуђа и правне сигурности.
- Да би се овај циљ остварио у пуном обиму, неопходно је успоставити висок проценат поверавања ванпарничних поступака и спровођење појединих ванпарничних радњи јавним бележеницима, пре свега спровођење оставинске расправе од стране поступајућих судова - рекла је Кубуровић.
- У том циљу очекује нас реализација великог броја активности, које су предвиђене Акционим планом за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа за период 2013-2018. године, али и Акционим планом за поглавље 23 - како бисмо обезбедили стварање ефикасног, одрживог и стручног јавног бележништва - рекла је Кубуровић.
Она је, на Заједничкој конференцији Врховног касационог суда и Јавнобележничке коморе Србије, међу тим активностима издвојила потребу за континуираним спровођењем анализа ефеката примене Закона о јавном бележништву, Закона о ванпарничном поступку и усвајање измена и допуна закона како би се прецизирала проширења надлежности јавних бележника, у складу са европским стандардима.
- Пријем Јавнобележничке коморе Србије у чланство Међународне уније нотара у октобру ове године, потврђује постојање доброг законодавног оквира који регулише положај и овлашћења јавних бележника, као и висок ниво квалитета рада јавних бележника у нашој земљи. Чланство у међународној организацији свакако је адекватно признање за досадашњи ефикасан рад, али истовремено представља и обавезу даљег унапређења и развоја ове професије - рекла је министарка.
Наглашава да је циљ да се створи правни оквир који ће допринети унапређењу ефикасности, правне сигурности, и који подржава прекограничну сарадњу између јавних бележника, кроз учешће у мрежама сарадње и убрзава поступак признавања страних јавнобележничких аката.
Ту посебно издвајам признавање решења о наслеђивању. Додала бих и да је потреба за бољом комуникацијом између релевантних институција, које служе грађанима и привреди такође препозната -рекла је Кубуровић.
Према њеним речима, у многим земљама ЕУ, јавни бележник је јединствена контакт тачка за велики број услуга и бележник има приступ и могућност интеракције са регистрима попут катастарских, привредних и пореских, и може да се снабде и шаље документа електронским путем, ослобађајући тако странке од разних врста административних пословаи чинећи читав поступак ефикаснијим.
- Указујем да ће поступак спровођења поверених послова убрзати и електронско повезивање судова и јавних бележника, као и њихово повезивање са електронским матичним књигама, а почетак реализације овог пројекта очекује нас у предстојећем периоду. Ово је визија коју имамо и за наш јавнобележнички систем, због ччга је неопходно да се подршка и сарадња интензивирају између свих релевантних институција у нашој држави - каже министарка.
Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да ниједна правничка професија није изазвала толико турбуленција као нотари, јавни бележници, те да су сви били сведоци протеста друге правничке професије, адвоката, када су због доношења закона о јавним бележницима донели одлуку да не учествују у суђењу.
- Морам рећи који се циљеви желе постићи увођењем те институције- повећање опште правне сигурности, повећање нивоа правне заштите, растерећење судова бројних предмета и омогућавање да се више баве спорним случајевима, што би допринело већој ефикасности судова, постизање ефикаснијих остваривања права грађана, јер је поступак пред бележником једноставнији - рекао је Милојевић.
Према његовом мишљењу, да би се ти циљеви постигли, неопходно је за јавног бележника и за судију да се његов позив заснива на изузетној стручности и самосталности.
- Независност јавног бележника представља гаранцију за ваљано обављање тог позива - рекао је Милојевић.
Председник Јавнобележничке коморе Србије Миодраг Ђукановић навео је да његова комора тренутно броји 155 јавних бележника, од чега је 65 на подручју Апелационог суда у Београду, 15 на подручју Апелационог суда у Нишу, 45 у Новом Саду и 30 у Крагујевцу.
Према његовим речима, од почетка рада, септембра 2014, јавни бележници сачинили су близу милион јавнобележничких исправа и, како сматра, тај податак говори о ефектима растерећивања судова који су уследили увођењем јавних бележника.
- Сматрамо да су јавни бележници за две године показали да су спремни да буду један од носилаца правне сигурности у правном систему Србије - рекао је Ђукановић.
