БИО ЈЕ НАЈБОГАТИЈИ У СРБИЈИ, А УМРО ЈЕ СИРОМАШАН И ЗАБОРАВЉЕН: Први модерни градоначелник Београда завршио чистећи улице! (ВИДЕО)
Круна у непрегледном низу "капиталних инвестиција" које су реализоване у непуних пет година мандата Владе Илића свакако је било отварање Београдског сајма - симбола економског успона престонице у међуратном периоду
У дугој и бурној прошлости Београда често се дешава да случајно или намерно читави периоди и значајни људи буду заборављени. Тихо и неприметно, а потпуно неправедно та судбина задесила је и Владу Илића, првог модерног градоначелника Београда и човека коме престоничани много дугују.
Најтраженији lux хотели 4* и 5* у Црној Гори по цени већ од 302 € ГРАТИС смештај за двоје деце до 15 година!
СВОЈЕ ТАЈНЕ ОДНЕО У ГРОБ - МИСТЕРИЈА ТИТОВОГ КУМА: Најмоћнији човек Југославије
Приштина лажира Косовски бој, али ни Срби не знају истину: Бранковић био најбољи, а овај детаљ о Лазару нисте знали
Влада Илић је на месту првог човека тадашње југословенске престонице био од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године. За то време Београд је први пут постао права и европска метропола и град који је ишао у корак са свим светским трендовима.
Успеси Владе Илића, као првог човека престонице, остаће златним словима забележени у историји Београда.
- Двадесетак година, колико је делило Први од Другог светског рата, било је пресудно за формирање данашњег лика Београда. Изградња је била у великом замаху, започето је све што се могло започети, а после Другог светског рата преостало је да се освоји и лева обала Саве и споје градске целине Београда и Земуна - почиње причу Саша Станковић, аутор монографије о Влади Илићу, под називом "Први модерни градоначелник Београда".
Тешко је побројати све што је у Београду урађено или започето у време Владе Илића. На овој дугој листи налазе се данас најпрепознатљивији симболи престонице: Вуков споменик, старо Сајмиште, зоолошки врт... Положен је камен темељац за изградњу Храма Светог Саве. Завршен је Дом народне скупштине и отворен за јавност Музеј кнеза Павла (данашња резиденција председника Србије).
На почетку мандата Владе Илића отворен је мост преко Дунава који је спајао Београд и Панчево. Кренула је са радом прва трамвајска линија која је Београд спојила са Земуном и упутила престоничане на другу страну реке.
Зато и жалости чињеница да највећи број Београђана о овом изузетном човеку данас не зна скоро ништа.
Владимир Влада Илић, најмлађи син Косте Мумџије, родио се 19. септембра 1882. године. Основно образовање је стекао у родном Власотинцу, а после је школовање наставио у Бечу и Ахену. Био је први текстилни индустријалац из тадашње Србије са академским образовањем. Поуздано се зна да је говорио француски и немачки, а по неким сведочењима и енглески језик.
На иницијативу Вука Бојовића, тадашњег директора Зоолошког врта, на Петровдан 2009. године постављена је биста Влади Илићу као његовом оснивачу. Управо та вест покренула је професора власотиначке Гимназије Сашу Станковића да почне да истражује живот и дело свог некадашњег суграђанина.
Резултат његовог седмогодишњег рата је прва комплетна и невероватно свеобухватна монографија о Влади Илићу под називом "Први модерни градоначелник Београда".
Индустријалац европског формата
Влада се као најобразованији у породици нашао на челу велике текстилне империје. После кратког боравка у Лесковцу отац га је послао да води пословање концерна у престоници.
- Да је то био добар потез, показаће године које следе, јер је Влада испољио све способности једног индустријалца европског формата. До почетка Првог светског рата моденизовао је фабрике у Београду. Оне су тешко оштећене и опљачкане за време окупације, али их је након рата Илић обновио и проширио производњу и ван граница некадашње Краљевине Србије - прича Станковић.
Јула 1922. године на конференцији индустријалаца на Бледу био је један од оснивача, а потом и председник Централног савеза индустријалаца Краљевине СХС. Већ наредне године на Бледу проглашен је за привредника 1923. године.
Светска криза 1929. године, изазвана крахом берзе у САД, погодила је 1930. и краљевину Југославију и делимично и пословање Владе Илића, али је уочи рата 1939. године почео да снабдева војску чиме је учврстио своју индустријску империју.
- Набавке за војску биле су уносан посао јер су количине биле огромне и пласман робе загарантован. Тиме су се могли бавити само људи од поверења који су свакако блиски власти. Крупан капитал и политика одувек су ишли руку под руку. То је још један детаљ који објашњава зашто су Владу Илића сматрали за најбогатијег Србина између два светска рата - објашњава Станковић.
Влада Илић ће ипак бити трајно упамћен по периоду који је провео на челу Београда.
Поред очигледних менаџерских способности које је поседовао, као човек који је годинама успешно водио бројна предузећа, његово дугогодишње пријатељство са кнезом Павлом Карађорђевићем било му је од несумњиве помоћи да постане градоначелник Београда – истиче Станковић и додаје да неки извори наводе како је Влада Илић финансијски помагао кнеза Павла који је након убиства краља Александра у Марсеју 1934. практично постао први човек Југославије.
Само неколико месеци након тог судбоносног догађаја Влада Илић је постао председник Општине Београд.
Као градоначелник је спровео крупне реформе у градској општини. Најпре је умањио цену електричне енергије и средио финансијске прилике у градској општини. Ангажовао се на решавању социјалних проблема, изградњи радничких станова, здравствених установа и дечјих прихватилишта, школа, уклањању баруштина, изградњи паркова… Подигао је неколико болница у престоници које и данас служе истој намени.
Власти му неправедно одузеле богатство
Окружни суд у Београду је фебруара 2009. усвојио захтев за рехабилитацију Владе Илића и ништавном прогласио пресуду Војног суда из 1946. године.
У образложењу пише да је Илић "морао да буде проглашен народним непријатељем да би та осуда била основ и оправдање за државу да преузме његово богатство".
Потомци Владе Илића и данас се боре како би повратили бар део имовине свог славног претка.
Круна у непрегледном низу "капиталних инвестиција" које су реализоване у непуних пет година мандата Владе Илића свакако је било отварање Београдског сајма - симбола економског успона престонице у међуратном периоду.
Први београдски сајам је организован од 11. до 21. септембра 1937. године, а на њему су поред 15 европских држава учествовале и Сједињене Америчке Државе и Јапан. Други, јесењи сајам, биће упамћен по томе што се на њему први пут на Балкану појавила телевизија на штанду "Филипса", а том приликом је одржана и изложба аутомобила где су излагали "Мерцедес", "Шкода", "Опел"...
- Сајмови су били прилика за успостављање пословних познанстава. Постоје подаци да је Влада Илић намеравао да купи лиценцу од Хенрија Форда за склапање аутомобила од готових делова. Преговоре је омео почетак Другог светског рата - истиче Станковић.
Сајмиште је нажалост током рата добило много злокобнију функцију поставши озлоглашени нацистички концентрациони логор.
У бурним годинама пред Други светски рат и у току њега Владино име се помиње у пресудним тренуцима опстанка нације. Кнез Павле се саветовао са њим око свих важних политичких одлука, а крајем 1938. немачки посланик у Београду, Виктор Херен, Илића је предлагао за преседника Владе Србије, што је вероватно последица Илићевих пословних веза са Немачком које датирају од почетка 20. века.
- Вероватно је да Илић није имао премијерских амбиција јер је са својим угледом у иностранству, бројним успесима у вођењу престонице и дугогодишњим пријатељством са Карађорђевићима, то лако могао постати - објашњава Станковић.
Уместо тога, након почетка Другог светског рата, Влада илић се повукао са позиције градоначелника Београда. Његове фабрике су радиле током рата, али и биле оштећене приликом бомбардовања и од стране Немаца и од стране савезника.
После рата Илић је ухапшен и осуђен на казну робије од десет година и на конфискацију целокупне имовине. У пресудама је као главна кривица Владе Илића наведена то што су његове фабрике радиле током рата и на тај начин "јачале ратни потенцијал окупатора".
- Влада Илић је наредних седам година провео у затвору у Сремској Митровици где су му бивши радници доносили пакете. Једно време био је кажњен да чисти београдске улице. Бившег градоначелника од погубљења је спасао лично Винстон Черчил који је интервенисао код Јосипа Броза Тита - каже аутор монографије о власотинском индустријалцу и градоначелнику Београда.
Влада Илић је пуштен из затвора крајем 1951. године, али није стигао да ужива у слободи. Убрзо је доживео шлог и умро у поткровљу куће свог рођака 3. јула 1952. угодине највећој беди. Сиромашног и заборављеног сахранили су га некадашњи радници.
