АЛИЈЕВ ЗАГРМЕО: Јерменима прети казна ако нападну Азерске нафтоводе!
Истакао је Баку енергетски обезбеђује многе земље
Председник Азербејџана Илхам Алијев је рекао да ће у случају напада на нафтоводе и гасоводе Јереван бити строго кажњен од Бакуа и земаља чији део енергетске безбедности осигурава Азербејџан.
БЕСНЕ БОРБЕ У НАГОРНО-КАРАБАХУ: Војници падају као снопље, гину и цивили у пограничним насељима
ЖИВОТ У ЧЕРНОБИЉУ ЈЕ И ДАЉЕ МОГУЋ? 180 људи одбило је да напусти место катастрофе и данас живе тамо (ВИДЕО)
НАГОРНО-КАРАБАХ ГРОБНИЦА ЗА ХИЉАДЕ: Објављено колико је људи досад погинуло у сукобима
- Цевоводи су на нашој територији заштићени на одговарајући начин. Али, наравно, чули смо претње званичника из Јерменије. Рекли су да ће напасти наше цевоводе и терминал Сангачал, који је од великог значаја за транспорт нафте и гаса. Ако то ураде, онда ће зажалити. Биће строго кажњени од нас и земаља чији део енергетске сигурности обезбеђује Азербејџан. Каква ће бити реакција ових земаља? У ове цевоводе су уложене милијарде - рекао је Алијев у интервјуу за јапански лист "Никеи".
Према његовим речима "инвестиције су извршиле међународне банке: Светска банка, Европска банка за обнову и развој, Азијска банка за развој, Европска инвестициона банка и друге".
- Због тога би руководство Јерменије требало добро да размисли. Наравно, као што сам већ рекао, Азербејџан ће их строго казнити и не мислим да ће се усудити да то учине, да почине још један ратни злочин - закључио је Алијев.
Раније је азербејџански председник изјавио да не искључује могућност културне аутономије Јермена у Нагорно-Карабаху, али да "о референдуму нема ни говора". Лидер Азербејџана је искључио могућност настанка друге јерменске државе у Азербејџану, али је истакао да ће права и безбедност Јермена, који живе у Карабаху, бити у потпуности поштована.
Он је недавно изјавио да Азербејџан никада неће признати независност Нагорно-Карабаха.
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре био је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
