ВОЂСТВО ДВОЈИЦЕ КАНДИДАТА ЗА ПРЕДСЕДНИКА САД СМЕЊУЈЕ СЕ ИЗ МИНУТА У МИНУТ: Шта се дешава ако буде нерешено?
Амерички Устав предвидео је сваку ситуацију када је реч о изборима за лидера ове силе
Као што се и претпостављало победник на америчким председничким изборима неће се знати још неколико дана. Оно је очигледно јесте да трка између двојице кандидата постаје све тешња и свашта се може очекивати.
ЕГАЛ У МИЧИГЕНУ: Неизвесно до самог краја, да ли ће одлучити гласови у "одсуству"?
ШТА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛО ДАН ИЗА НАС: Ретроспектива кључних догађаја на изборима који улазе у анале у свим категоријама
ХОЋЕ ЛИ ПЕНСИЛВАНИЈА КОНАЧНО БИТИ ТРАМПОВА? Није имао среће 2016, а сада ствари стоје овако
Такође, поставља се питање шта ће се десити уколико буде нерешено?
Овакав сценарио је мало вероватан, али није и немогућ. У том случају и Трамп и Бајден би добили по 269 електорских гласова.
Устав САД каже да у том случају Представнички дом бира председника, у којем свака савезна држава има један глас, а Сенат бира потпредседника САД. Могућ је и сценарио да чак и кандидат треће странке освоји довољан број гласова што би значило да би једног од два главна кандидата спречио да освоји већину.
Сасвим је сигурно да демократе буду заступљеније у Представничком дому, али то не мора да значи да ће Бајден победити. Ненси Пелоси, представница демократа у Председничком дому, рекла је да Представнички дом спреман и припремљен чак и да се резултат изједначи.
- О томе тренутно не бринемо. Усредређени смо на то да ће Бајден 20. јануара бити инаугурисани председник Сједињених Држава и да ћемо имати демократски Представнички дом и демократски Сенат - изјавила је Пелоси.
Уколико и буде изједначено у Изборној ноћи, то не мора да значи да ће се тај резултат одржати када се Изборни колеџ састане 14. децембра. Разлог зашто је то тако јесте то што само око половине савезних држава има законе којима је утврђено да електори гласају у складу са вољом бирача у својим државама.
Такође, могуће је да електор који представља једног од кандидата гласа за другог кандидата. Они се називају неверни електори. Такав случај десио се и на овим изборим, када је електор из републиканских редова дао глас подршке Бајдену. Наравно све је то маркетиншки трик, и тиме се кандидати и медији служе када желе искључиво да одређени кандидат победи. И зато је важно сачекати коначне резултате, јер у оваквом систему гласања све је могуће.
Уколико пак и после изборног Колеџа резултат буде нерешен, Устав САД је предвидео решење и за такву ситуацију. Дванаести амандман одређује да уколико Представнички дом не изабере председника у време када право избора припада њему и то пре 4. марта наредне године, онда ће потпредседник вршити функцију председника. Све ће фунцкионисати као у случају да председник умре или је у немогућности да обавља функцију председника.
Подсетимо се избора 2016. године када је борба између Хилари Клинтон и Доналда Трампа била жестока и сваки глас је био важан. Хилари је тада добила добила више гласова Американаца, али је Доналд Трамп освојио више електорских гласова.
Можда се може повући паралела са тренутним изборним околностима. Демократски кандидат није задовољио у неким одлучујућим државама. Са друге стране, сви медији су предвиђали победу Бајдена, али је Трамп однео победу на Флориди и у многим државама у којима се очекивало да се заплаве, а заправо су постале јарко црвене.
Веома битан Тексас, али и Охајо освојио је Трамп и то са укупно 56 електорских гласова. Демократе су победиле у Аризони.
Уколико Трамп и Бајден освоје државе у којима постоје јасне пројекције да ће победити, судбину ових избора могла би да одлучи Пенсилванија.
Ипак, као и што се нагађало, коначне резултате свакако нећемо имати у наредних неколико дана, јер процес пребројавања ове године знатно отежан због ситуације са корона вирусом, због кога је већина становништва одлучила да гласа путем поште.