АНТИСИСТЕМСКИ КАНДИДАТИ УЗЕЛИ ДВЕ ТРЕЋИНЕ ГЛАСОВА: Избори показали дубоку поделу у Француској
Први круг председничких избора показао је да постоје три Француске, од којих су две против либералног капитализма.
Либералну представља Емануел Макрон (27,84) другу, крајње десну, предводи Марин ле Пен (23,15), а трећу крајње леву, Жан- Лик Меланшон (21,95). Антисистемски кандидати узели су две трећине (65,18) гласова!
БОРБА ЗА ПРЕДСЕДНИЧКИ МАНДАТ: Макрон и Ле Пен у неизвесној трци, Француску чекају ТРИ МОГУЋА СЦЕНАРИЈА
"ВАШЕ ПОВЕРЕЊЕ МЕ ОБАВЕЗУЈЕ" Огласио се Макрон - ово је прва изјава након данашњих избора
ОДСУДНА БИТКА У ФРАНЦУСКОЈ Ко је од кандидата за Јелисејску палату наклоњенији Србији
Суверенисти и крајњи десничари освојили су чак трећину (32,53) већ у првом кругу, колико је на прошлим изборима Ле Пенова успела да сакупи у другом. И овог пута анкете је стављају у инфериоран положај у односу на Макрона, али сада за само два поена. За две недеље, биће све могуће.
Разлог лежи у томе што Французи више не виде наду ни кад је у питању енергетска криза, ни куповна моћ, нити у случају унутрашње и спољне безбедности, а камоли на епидемиолошком плану. Све је у магли, што је многе натерало да глас дају екстремима, надајући се променама.
Још једна од карактеристика ових избора је да су две странке које су основале Пету републику, социјалисти и класични десничари, освојиле, заједно, у збиру, мање од седам одсто, што је незапамћено мало. Странке су се, практично, угасиле, иако су имале председнике као што су Митеран, Ширак, Саркози, Оланд...
А на окупљању у Меланшоновом изборном штабу, сузе у потоцима. Недостајало му је мало да направи изненађење. Први пут у историји Француске могуће је тако да екстремна десница оствари давнашњи сан. И, што је најзанимљивије, "преко леђа" крајњих левичара. Иако је њихов лидер три пута поновио да не треба дати ниједан глас Марин ле Пен, познато је да у његовој странци има гласача који деле многе њене ставове.
Неки, једноставно, не желе у пензију са 65 година, што заговара Макрон за кога Меланшон, уосталом, није ни позвао да се гласа. Испитивања показују "пата карте": 33 одсто његових присталица би могло да подржи Макрона, 23 Марин ле Пен, а 44 да апстинира. Више апстиненције ствара већу главобољу Макрону. У првом кругу она је износила 27 одсто, највише од 2002 када су се издвојили Жак Ширак и Жан-Мари ле Пен.
Макрон нема велики резервоар гласова из других странака. Републиканци ће му дати само део од њихових скромних четири и кусур одсто, стићи ће му нешто процената и од еколога, Меланшонова рачуница је позната, а остале не вреди ни помињати. С друге стране, Ерик Земур, који је чуо "крик народа који не жели да умре", одлучио је да "преда" више од два милиона својих гласова Ле Пеновој, а ту су и два одсто од Дипон-Ењанових суверениста и већ поменути део Меланшонове "војске".
Ипак, како сада ствари стоје, Јелисеју је ближи у другом мандату Емануел Макрон, за ону нијансу која одређује културолошку границу у француском друштву.
