Битка за најмоћнију столицу Европе: Ево шта значи бити НЕМАЧКИ КАНЦЕЛАР

Парламентарни избори у Немачкој биће одржани 24. септембра, а садашња канцеларка Ангела Меркел покушаће да добије и четврти мандат на челу савезне владе.

Аналитичати сматрају да ће најзанимљивија бити борба за њене коалиционе партнере, утолико пре што се очекује да ће у Бундестаг сигурно ући десничарска, антимигрантска Алтернатива за Немачку, која сада има подршку око 12 процената бирачког тела.

Ангели Меркел ПРЕТЕ СМРЋУ? Стигло јој анонимно писмо на АРАПСКОМ језику, а онда је уследио шок

Вечита канцеларка: Немцима никад доста Меркелове, а ЕВО чиме се она користи да придобије бираче

Према последњим испитивањима јавног мњења, Меркел не би требало да има проблема да добије и четврти мандат, јер Хришћанско-демократска унија има подршку 36 одсто Немаца, 15 одсто више од Социјалдемократска партије.

Савезна република Немачка је Уставом дефинисана као либерално демократска социјална и правна држава. Политички систем који данас постоји понајвише је резултат страхота Другог светског рата који је немачка држава под нацистима повела против Европе и света.

Основни закон 1949.

Немачка је уставна савезна република (федерација), чији се политички ситем заснива на Уставу из 1949. године. После катастрофе "Трећег рајха", идеје водиље националносоциалистичког режима Адолфа Хитлера, у Немачкој је 1945. поново успостављена демократија. Одмах је састављен провизорни Устав.

Шулц УВЕРЕН: Меркел нема визију за будућност, нећу поклекнути пред Ердоганом

У Западној Немачкој је 1949. усвојен Устав који је и дан данас на снази. То је требало да буде прелазни конститутивни акт, све док се Западна Немачка поново не уједини са новооснованом другом немачком државом – Немачком Демократском Републиком (НДР), односно Источном Немачком.

То се десило 3. октобра 1990, а као привремено решење, уједињена Немачка усвојила је прелазни Устав као јединствени. На њему се заснива поредак Немачке.

Основни закон, између осталог, штити слободу појединца и његово достојанство. Тај закон гарантује једнакост свих појединаца пред правдом, без обзира на расу, порекло, језик или веру. Државна моћ је, осим тога, потчињена строгој контроли применом принципа подељене надлежности. Немачка неће никада више пасти у замку диктатуре.

Изборна трка у Немачкој одлучена? Меркел ФАВОРИТ, али једна ствар указује на ОПРЕЗ

Одлике канцеларског система

По канцеларском систему влада се бира тако што скупштина бира председника владе који потом дефинише политику владе и поставља министре. Након тога је премијер, а не министри, одговоран скупштини за рад и политику владе. Ако скупштина има примедби на политику владе, она смењује премијера. Ако га смени, сматра се да су аутоматски смењени и министри.

Извршна власт је подељена на председника и канцелара који има најважнију улогу у земљи.

Функција шефа државе у канцеларском систему је поверена председнику, коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезентативне дужности. Он има право да одбаци потписивање закона и да га врати назад у парламентарну процедуру. Задужен је за расписивање избора и отпуштање парламента (Будестата). Председника на петогодишњи мандат бирају парламент и Савезни савет (Бундесрат) заједно, а тај скуп за избор председника зове се Савезни скуп.

Изборни процес

Немачка је подељена на 16 покрајна (Бундесланд) а те покрајне су подељене даље на 299 округа (Whalkreise). На изборима се гласа у две колоне. Једна колона је особа коју немачки грађани желе да представља њихов округ у Савезном већу (Бундестаг). У другој колони се бира партија за коју сматрају да најбоље представља њихове интересе.

Особе са највећим бројем гласова из прве колоне побеђују и добијају место у Бундестагу и то представља 299 места од 598 могућих места (Мандата) и то су такозвани (Директмандат). Осталих 299 места попуњавају партије за које се гласало у другој колони, тиме сто је број мандата пропорционалан проценту освојених гласова са те друге листе, с тим што партија мора да освоји барем 5% гласова да би уопште ушла у Бундестаг.

Да би влада била оформљена партија мора да има већину тј. висе од 50% гласова. То се никада не дешава и зато партија са највише гласова улази у коалицију са неком другом партијом да би прешли праг од 50%. Након што је Бундестаг оформљен, владајућа коалиција (Региерунгскоалитион) разговара са Савезним председником који онда номинује кандидата за канцелара. Бундестаг онда гласа за или против номинованог канцелара.

Да би канцелар званично био изабран мора да има пола 1 глас у Бундестагу. Ако канцелар није изгласан, Бундестаг има 14 дана да изгласа новог канцелара са апсолутном већином. Оног момента када председник Немачке прогласи гласање вазећим нови канцелар добија место и држи место наредне 4 године до поновног оформљавања Бундестага. 

Иако ко ће бити нови канцелар пре свега зависи од партије која ће победити, већ сада се може претпоставити да би садашња немачка канцеларка Ангела Меркел била поново кандидат Хришћанско-демократске странке док би њен главни изазивач на изборима, Мартин Шулц, био кандидат Социјалдемократске странке.