Деца нам се претварају у СМОМБИЈЕ: Не можете да наслутите шта то заиста значи, ни колико је страшно
Стручњаци забринути за будућност
Дигитални свет толико заокупља родитеље да више не умеју да припреме децу за живот, сматра немачки дечји прихијатар Михаел Винтерхоф, упозоравајући да таква деца израстају у неспособне одрасле особе.
Продавали хамбургере и њима тровали људе: Месо било пуно лекова
Године 2015. комисија немачке издавачке куће “Лангеншајт” прогласила је реч “смомби” (Смомбие) најпопуларнијом у омладинском жаргону, а Винтерхоф сматра да је она много више од кованице настале од рачи “смартфон” и “зомби” и да указује на забрињавајући друштвени феномен.
“Смомбији” смо ми - чим устанемо проверавамо електронску пошту, прекидамо важне разговоре зато што нам телефон вибрира, а пре одласка на спавање још једном прегледамо поруке на Фејсбуку.
Жртве оваквог нашег понашања су пре свега деца, упозорава стручњак.
- Од 1995. године примећујем да су људи све мање у стању да трпе хирове своје деце и да им зато брже-боље дају оно што хоће, само да би била мирна - објашњава он.
То је година када је почела дигитална револуција, а дигитални свет толико заокупља родитељску пажњу да су престали да припремају децу за живот. Они више нису у стању да их науче да не може увек све да буде како желе.
Трагедија у Русији: Повређено 30 радника када се преврнуо аутобус! Ово је разлог несреће! (ФОТО)
- Одрасли данас више нису способни за акцију. Они само реагују: на свој паметни телефон, на рачунар, на дете, и то одмах - истиче је овај стручњак.
Константно смо изложени мноштву надражаја и морамо брзо да доносимо одлуке. У тако стресној ситуацији настојимо да смиримо децу што пре, а у најгорем случају из сместимо испред телевизора или рачунара како би неко време имали занимацију, објањава Винтерхоф.
У свакодневном животу смо често изложени ситуацијама које нам нису најпријатније. Способност да поднесемо оно што нас нервира зове се толеранција на фрустрацију. Она нам омогућава да поднесемо застој у саобраћају, чекање у разним службама и сл.
Међутим, она нам није богом дана, већ мора да се развија код деце од малих ногу, а свако дете требало да је има већ у узрасту од осам-девет месеци. То значи да до тада треба да научи да не може одмах све да добије истог трена, само ако довољно дуго кенка.
Ако се такав тренд настави и после осмог месеца - дете кмечи, дете добије шта хоће - онда то може имати озбиљне последице у одраслом периоду живота, сматра Винтерхоф.
Данас имамо скоро 60 одсто младих одраслих особа које немају осећај за тачност, нити ентузијазма за рад, а о спремности да се жртвују да и не говоримо, а у будућности ће их бити још више, тврди он.
