Европа схватила каква погибија прети ако се договоре Трамп и Путин, разматра се досад незамислив потез са чак 40 хиљада војника

"На иницијативу мађарске стране, Владимир Путин је имао телефонски разговор са мађарским премијером Виктором Орбаном", обавестио је Кремљ јавност о разговору за који најпрорускији европски лидер на платформи Икс, некадашњој Твитер, тврди да је трајао сат времена.

Промена односа снага на Блиском истоку са падом режима сиријског злочинца Башара ел Асада, који је показао слабост Русије, подстакао је дипломатске напоре да се нешто предузме у вези са руском агресијом на Украјину. Орбан је поново понудио да буде посредник за новоизабраног председника САД Доналда Трампа, кога је посетио на Флориди у уторак - да ли треба рећи да је на састанку био и Илон Маск?

Мађарски премијер је своје председавање Унијом започео у јулу изненадном посетом Путину, која је била праћена оштрим порукама из Брисела да он не говори у име свих нас осталих. Тврдио је да је покренуо мировну мисију, која је, ако је постојала, разбијена догађајима на бојном пољу где Русија немилосрдно напредује, а Украјина не успева да успори налет на бојном пољу у Донбасу. Не помаже ни одлука САД да дозволи да своје ракете дугог домета гађају циљеве у Русији, што је било и очекивано јер ни авион Ф-16 није дао предност у корист Украјине, иако су у Кијеву тврдили да ће то бити одлучујући фактор.

Зеленски, како је тај Зеленски зао

А сада Орбан, на Иксу, тврди да су "на крају мађарског председавања ЕУ уложили нове напоре за мир. Предложили смо божићни прекид ватре и велику размену заробљеника. Тужно је што је председник Зеленски то одбио и искључио. Јесмо шта смо могли!"

Украјински председник Володимир Зеленски крив је, разумљиво, што је одбацио Орбанов напор да створи услове за мировне преговоре. Он не разуме мађарског лидера, који се налази пред неочекиваним изазовом јер у анкетама води опозициони лидер Петер Мађар - избори су 2026. године. Не разуме да његови добри односи са Трампом и наводно са Путином нису разлог да му њих двојица повере историјски важан посао, преговоре који ће привести крају највећи рат у Европи од Другог светског рата .

Орбан нема подршку у НАТО-у и ЕУ, што његове влажне снове о мировном посреднику чини илузорним, али он то једноставно не може да прихвати. На последњем састанку министара спољних послова наше одбрамбене алијансе, генерални секретар Марк Руте је рекао да је сада потребно обезбедити да војна помоћ стигне у Украјину како би, када Кијев одлучи да уђе у преговоре са Русијом, то учинио са позиције снага. Неће се догодити, али звучи добро. Мађарски премијер је одбио да пошаље помоћ Кијеву, што га аутоматски искључује из преговора.

Дочек Трампа

Истовремено, у Европи су у току озбиљни процеси, чији кључни лидери припремају заједничке платформе за сусрет Трампа са одговорима на све његове претње. Новоизабрани амерички председник је у интервјуу телевизији Ен-Би-Си поновио да Украјина мора да рачуна на смањење америчке помоћи, што слаби Рутеову изјаву. Треба истаћи Трампову реченицу "Европи је важнији рат са Русијом него нама", која делује као ехо изјава Барака Обаме из 2014. "Украјина није амерички национални интерес". Европа са својим тренутним војним потенцијалом не може да испуни Рутеову жељу да "Украјина у преговоре са Русијом уђе са позиције снаге".

У том контексту, позив Фридриха Мерца, лидера немачке опозиционе Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и вероватно новог канцелара након избора у фебруару, треба посматрати у овом контексту током његове посете Кијеву почетком недеље , предложио је формирање европске контакт групе која би координирала приступ решавању украјинске кризе како би Европа деловала јединствено. Немачка, Француска, Пољска и Уједињено Краљевство биле би чланице.

Тај процес је у току, премијер Доналд Туск и француски премијер Емануел Макрон састали су се у четвртак у Варшави како би разговарали о европској безбедносној кризи након што се овај састао са Зеленским и Трампом током викенда. Монд пише да Макрон долази да "разговара о већој подршци Украјини са погледом на мировне преговоре". Преведено, разговарало се о могућем размештању европских снага на линији поделе када дође до примирја, јер САД неће слати војнике. Обавештајни извори процењују да ће, у случају договора, за одржавање примирја бити потребно око 40.000 војника, а Кијев ће инсистирати да већина буде из чланица НАТО-а.

У јануару Пољска преузима председавање нашом Унијом, па ће се поново разговарати на нивоу од 27 чланица – можда без Мађарске и Словачке - о заједничком приступу украјинској кризи.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист