ГОДИНА 2020. НИЈЕ У "ТОП 10" НАЈГОРХ! Једна је уништила свет, донела је глад, уништење и зиму од 365 дана
Многи ће 2020. памтити по злу, по закључавањима, пандемији корона вируса, страху и неизвесности које ћемо још дуго осећати. Ипак, научници кажу - она није ни у "топ 10" најгорих година у историји!
Названа још и "годином без лета", 1816. је заиста била најстрашнија година откако постоји метеоролошка документација. Ово је година која ће у историји остати запамћена као она у којој је свих дванаест месеци била зима!
НИЈЕ СВАКИ ДЕДА МРАЗ ИСТИ: Разрешена мистерија зашто одеће деке са поклонима само у Русији не сме бити црвене боје
МОСКОВЉАНИ РЕАГУЈУ НА ВРЕМЕ: У главном граду Русије велики број пријављених за вакцинацију
КИМ ЏОНГ-УН УРАДИО НЕШТО ШТО НИКАДА ПРЕ НИЈЕ: Севернокореанци остали у чуду, не верују да је то било могуће
Све је почело у марту... Јануар и фебруар били су просечни, али је тада температура почела опасно да пада. У априју и мају киша није престајала. У јуну и јулу, уместо сунца пао је снег, а мраз је био свакодневан. Планета је чекала лето, али оно једноставно није дошло већ је након зиме дошла јесен, па опет зима!
Овакво време пратиле су и огромне поплаве, нарочито у Европи.
Шта се заправо догодило?
Није било објашњења за ову појаву! Тек 1920. амерички научник Вилијем Хампфрис је поставио хипотезу коју и данас прихвата највећи број климатолога.
Наиме, у априлу 1815. прорадио је вулкан Тамбору на острву Сумбава у Холандској Источној Индији (данашња Индонезија ) и у атмосферу послао огромне количине вулканског пепела. За ово се знало јер је велики део северне хемисфере био прекривен облацима прашине и прљавштине, али је тек у јуну 1816. постало јасно да се на томе неће завршити.
Други вулкани који су били активни у том периоду су Суфријер на Сент Винсенту у Карибима и Мајон на Филипинима.
Уобичајено је да након масивне вулканске ерупције падне глобална темпаратура, јер се мање сунчаног зрачења пробије кроз атмосферу до земље. 1816. то се није догодило!
Последице "године без лета"
Пољопривреда је била на коленима, а цена хране се удесетостручила. Мраз је уништио све усеве, а глад која је уследила покренула је читаву серију зличина, друштвених нереда и побуна широм света.
Лето кад је "рођен" Франкенштајн
Управо 1816. године Мери Шели, Џон Вилијам Полидори и њихови пријатељи били су током лета гости лорда Бајрона на Женевском језеру.
Мери се сећала да је то било "влажно, нимало благо лето и непрестана кише нас је често данима затварала у кућама". У таквој атмосфери једне вечери су се кладили у то ко може да напише страшнију бајку.
Мери Шели је написала основе приче које ћа касније уградити у свој роман "Франкенштајн".
Процењује се да је глад довела до смрти 200.000 људи само у Европи. Ирска је била међу најтеже погођеим државама, а Кинези су били присиљени да прекину садњу пиринча и почну да узгајају, у том моменту, профитабилнији мак, ширећи оно што ће касније бити познато као опијумско тржиште.
У Великој Британији и Француској су избиле побуне, а складишта хране су опљачкана. Насиље је било најјаче у Швајцарској која је имала мало обрадиве земље, а власт у тој држави је прогласила ванредно стање због опште глади.
У Мађарској је падао смеђи снег, а у Италији црвени. Снег је забележен и на Тајвану који иначе има тропску климу.
У Америци многи историчари "Годину без лета" сматрају главним узрочником покрета америчких колониста према западу. Становништво је кренуло да тражи богатију земљу и боље услове за усеве.
Осим глади, ширила се и болест. Док је хладноћа парализовала северну хемисферу, монсуни су опустошили јужну, па је једна од најсмртоноснијих епидемија тифуса у историји уследила убрзо након. Умрли су се бројали у десетинама хиљада.
