ИМАТЕ АНТИТЕЛА НА КОРОНУ, А ДА ЛИ СМЕТЕ ДА СЕ ВАКЦИНИШЕТЕ? Докторка објаснила како ћемо се спасти од смртоносног вируса (ВИДЕО)
У четвртак и званично почиње вакцинација против коронавируса у Србији.
Марија Гњатовић са Института за примену нуклеарне енергије каже да ништа лоше не може да се деси када неко прими вакцину јер је приликом њиховог тестирања урађено све као и иначе, само много брже.
РУСКА ВАКЦИНА ЈЕ ЕФИКАСНА У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ: Подаци клиничког испитивања доказали проценат успешности од преко 90 одсто
БРАЗИЛСКИ ПРЕДСЕДНИК УЗДРМАО СВЕТ: "Вакцина ће вас претворити у крокодиле, а женама ће порасти браде" (ВИДЕО)
СТИЖЕ НАМ ЈОШ 20.000 ФАЈЗЕРОВИХ ВАКЦИНА! Познато и када ће бити испоручене Србији
Марија Гњатовић је гостујући у Београдској хроници истакла да би о вакцинацији требало да размишљају и они који имају антитела.
- Свакако не би требали да буду на првој линији давања вакцине јер неку заштиту имају, али када буду доступне веће количине вакцина требало би размишљати о имунизацији и таквих особа - истиче Гњатовићева.
Каже да преко 90 одсто људи развија антитела, а да се само у малом проценту дешава да она након неколико месеци нестану.
Према нашим проценама, мање од три одсто људи уопште не развије антителни одговор, али најчешће су у питању људи са врло благим или апсолутно никаквим симптомима", објашњава Гњатовићева.
Каже да и асимптоматски случајеви развијају антитела, али нешто ниже вредности. Истиче да су брзи антигенски тестови на коронавирус поуздани само неколико дана након појаве симптома.
- Антитела се развијају у просеку око петог дана након појаве симптома. То је ИгМ класа антитела. Она се прва појављује и указује на акутно стање и присуство вируса. Отприлике између 10. и 14 дана настаје IgG класа антитела и то су антитела која нас штите и остају у телу месецима - објашњава Гњатовићева.
Каже да је било случајева да и пре појаве симптома настану већ мерљиве количине антитела.
- Одговор је индивидуалан, зависи од много фактора - од количине вируса којом је пацијент инфициран, од одбране организма, од општег стања... Дани када ће се појавити антитела варирају, али можемо да будемо сигурни да су две недеље од појаве симптома већ присутна у узорцима крви - истиче Гњатовићева.
"Нема колективног имунитета без масовне вакцинације"
Марија Гњатовић каже да је 20 одсто људи било у контакту са вирусом, а већина није ни знала да је имала контакт и прележала ковид 19 на ногама.
- Нисмо још увек близу колективног имунитета и бојим се да се неће стећи без масовне вакцинације - каже Гњатовићева.
Сматра да не може ништа лоше да се деси када се неко вакцинише.
- Вакцине су испитане. Није прошло онолико времена колико смо навикли. Није прошло неколико година од прављења вакцине, али је урађено све исто само много брже јер је ситуација тако налагала - наглашава Гњатовићева.
"Још увек нема сазнања како ће антитела реаговати на нови сој вируса"
Марија Гњатовић каже да вируси у природи константно мутирају, али да је мало брине појава нових сојева коронавируса.
- То су очекиване реакције. Вирус покушава да опстане у популацији. Чак и вакцина може да буде разлог мутирања вируса - објашњава Гњатовићева.
Истиче да овај вирус чак и не мутира брзо као неки други.
- Обично долази до неутралних мутација које не утичу на брзину ширења, а ни развој теже клиничке слике. Код овог соја је утврђено да се брже шири и то може да направи велики проблем здравственим системима - упозорава Гњатовићева.
Каже да још увек не постоје научни докази за то како је вирус мутирао.
- Зна се само да је мутација настала у том једном протеину који је врло важан за улазак вируса у ћелије, али не постоје још увек сазнања како ће створена антитела реаговати на нови сој, а ни како ће вакцине деловати. Претпоставља се да ће бити ефикасне - каже Марија Гњатовић.
