Иза фасаде помоћи напуштеној деци РАСКРИНКАН ЛАНАЦ КРАЂЕ И ПРОДАЈЕ малишана: ЦЕНА 75.000 ДИНАРА је само један од језивих детаља!

Ни 61 годину од смрти Џорџије Тан, успомена на њу не бледи, а најновији документи и сведочанства о жени која је масовно трговала децом у Америци појавили су се пре три година - прво као епизода документарне радио серије "Криминал", што је покренуло лавину других сличних медија који обрађују такве теме.И нико никад не би помислио да жена из високог друштва из прве половине 20. века може да да се бави трговином белим робљем - и то децом. А рачуна се да је продала око 5.000 малишана у периоду између 1924. и 1950. године, а све као "пожртвовани" социјални радник. Пожртвовани, али за своју корист и финансијску добробит. И никоме није јасно како је четврт века то радила неприметно и прикривено.

Чак је и дете са својом партнерком усвојила да би деловала приврженије деци, иако их никад није волела.

Рођена у имућној породици, повиновала се жељама оца

Џорџија Тан родила се, наиме, у породици вишег средњег слоја. Мајка јој је била учитељица у време док је било неуобичајено да жене раде ван куће, посебно ако нису биле за то приморане, док јој је отац био угледни судија.

Џорџија је одрастала као привилеговано дете, које је од пете године похађало приватну школу клавира. Под очевим будним оком завршила је студије музике, а затим је похађала часове социјалног рада на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Мрзела је клавир уистину и студирала је музику због оца. Хтела је да буде адвокат попут њега, али, иако је касније завршила студије права и положила правосудни испит, опет је испоштовала очеву жељу. Будући да се није удала одлучила је да се бави социјалним радом.

Тако је преузела вођење агенције за усвајање сирочади у Мемфису у америчкој савезној држави Тенеси (Tennessee Children’s Home Society).

У Мемфису је живела са својом партнерком и усвојеном ћерком. Усвојену девојчицу је назвала Џун. Касније је Џунина ћерка изјавила да јој је мајка имала све у материјалном смислу, али да није имала ништа више од тога јер је ова била хладна и прорачуната особа.

Обе су се питале зашто ју је Тан уопште усвојила јер је било очигледно да није желела децу. Може се претпоставити да је то учинила како би била што веродостојнија свом послу агента за усвајање деце.

Црно тржиште

Агенција је била параван за продају јеце на црном тржишту. С продајом деце је почела да се бави 1924. године. Током времена развила је тачно одређену тактику продаје, а која се састојала од развожења деце будућим, углавном богатим родитељима.

Њени запоследни су касније открили да је по детету добијала 700 америчких долара, али вероватно та цена није била иста за свакога.

Осим тога будући родитељи су плаћали и трошкове довожења детета, сређивања папирологије, а све то по много већој цени од реалне. Сама је агенција од државе Тенеси добијала годишње преко 60 000 долара, а више од 30 посто тог новца се сливало у њену другу компанију.

И док је Џорџија пливала у новцу, још увек није зарађивала онолико колико је заправо могла. Страшан је податак да су деца у њеном Tennessee Children’s Home Society боравила у тако грозним условима да је тамо поумирало чак 500 малишана. Разлог су били глад, болести, злостављање, хладноћа, а понекад би и сама Тан убијала децу коју су закопавали у неозначене гробове.

Међу Таниним клијентима су били и познати људи, попут глумачке диве Џоан Крафорд која је у њеној агенцији усвојила ћерке близнакиње Кети и Синтију. Осим Џоан, од ње је усвојио дете и гувернер Њујорка Херберт Лехман. Нови родитељи нису имали појма да учествују у илегалној трговини децом јер је Тан деловала преко агенције која је имала легалан статус.

Како доћи до деце?

Тан је до деце долазила на разне начине, некада одузимањем деце сиромашним родитељима, а некада је децу преузимала из разних установа попут затвора, болница и менталних установа.

Подмићивала је запослене да прогласе смрт детета како би наставила са својом илегалном трговином. Родитељи најчешће не би ништа посумњали и веровали су да су им деца заиста умрла. Уколико је потражња била велика, а она је није могла да је задовољи, прибегавала је и отмицама деце, узимајући их с улица, из цркава, вртића, одакле је стигла.

Како илегално претворити у легално?

Када би деца дошла под њено старатељство мењала им је идентитет и продавала их паровима који су желели да усвоје дете, а били су довољно богати да плате. Јасно вам је да је пливала у новцу те се препустила раскошном животу, а уз то је била цењена и поштована у ондашњем друштву.

Један од разлога зашто је тако дуго успела да остане неоткривена је и то што је била окружена угледним политичарима и пословним људима, што јој је пружало сигурност. Један од њених заштитника, који је морао имати од тога користи био је и Е. Х. Крамп, моћни тајкун којег су називали шефом Мемфиса. Анализа ових злочина је показала да се он на неки свој начин бринуо о томе да извешћуј о нестанку дјеце “поједе мрак”. Ту је била и судија Кели која би у случају неке жалбе запретила новопеченим родитељима да ће им узети децу, што би довело до брзог “решавања неспоразума”.

Истрага о сумњивим радњама везаним уз Танину агенцију започета је у јесен 1950. године, а још исте године је дошло до њеногзатварања. Никада ни једно дете није враћено својим биолошким родитељима.

Џорџија је умрла од рака у 59-ој години живота, пре подизања оптужнице, чиме је избегла казнени прогон. Њену сарадници умрли врло брзо након ње.

Уз ових неколико људи постојала и је и војска других, која је обављала прљаве послове на терену, али нико никада од њих није процесуиран.