ПОДЕЛЕ УНУТАР ХЕЗБОЛАХА?! Поједини командоси захтевају тотални рат са Израелом, други део позива на опрез
Професор Мануел Трајтенберг, извршни директор Института за националну безбедност Универзитета у Тел Авиву (INSS), каже да је однос снага на северу веома напет и да се још не може рећи која ће страна превладати.
Постоје поделе између Хезболахових елитних командоса у јужном Либану, који би најрадије започели тотални рат против Израела, и нешто опрезнијег руководства те милитантне групе у Бејруту, показују израелске анализе.
ХАМАС, ХЕЗБОЛАХ И ИСЛАМСКИ ЏИХАД СЕЛИ ЗА СТО: Одржан важан састанак, ево какви се планови кују за појас Газе
Израелски напади "достигли ниво МАСАКРА", а ћутање међународне заједнице представља "СРАМОТУ за човечанство" Ердоган поново шокирао свет
НЕМА РАЗЛОГА ЗА БРИГУ Сеничић: Египат СИГУРАН за путовање - Свима који су уплатили одмор у Израелу, биће ВРАЋЕН НОВАЦ!
Исход тог спора могао би да одреди да ли ће се отворити други фронт на северу Израела, увлачећи САД у сукоб и ширећи непријатељства широм региона.
Тактика "око за око, зуб за зуб", често веома смртоносна, коју негују и Хезболах и Израелске одбрамбене снаге (ИДФ), ескалира од 7. октобра. Међутим, обе стране воде рачуна да не пређу неписане, али општеприхваћене границе које би изазвале ширу ескалацију.
Професор Мануел Трајтенберг, извршни директор Института за националну безбедност Универзитета у Тел Авиву (INSS), каже да је однос снага на северу веома напет и да се још не може рећи која ће страна превладати.
Он је рекао да је Хезболахов харизматични вођа Хасан Насралах, који се "поноси тиме што је увек у праву", остао необично тих у 17 дана од масакра, што можда значи да још није одлучио шта да ради.
Насралах, који је гледао како Израел десеткује Хезболахове војне капацитете и имовину током рата Хезболаха и Израела 2006. године, превише добро зна шта значи морати све поново изградити.
Неколико пута је цитиран како је рекао да "жали што је започео рат 2006. године", а обавештајна анализа показује да му је Техеран дао задатак да задржи Хезболах нетакнутим како би група могла да се користи као средство одвраћања у случају западне акције против Ирана.
- Према садашњем схватању – а све је и даље веома флуидно – Иран не жели да Хезболах нападне. Они виде Хезболах и њихове пројектиле као оружје судњег дана и не желе да га протраће сада због онога што се дешава са Хамасом. Ирану је стало само до опстанка свог режима - каже професор Трајтенберг.
Сима Шајн, иранска стручњакиња која је предводила истраживања у обавештајном одељењу Мосада, казала је прошле недеље да је Иран покренуо дипломатске напоре "без преседана" након Хамасовог напада, све како би покушао да осигура примирје и остави и Хамас и Хезболах нетакнутим, пишу медији.
Али оно што је теже ишчитати, каже ова аналитичарка, је понашање Хезболахових копнених трупа у јужном Либану.
И док вођство групе брине о томе какав је став те организације у Либану, где представљају главну политичку снагу, и у Техерану који их финансира, Хезболахова пешадија брине о томе како ће на њих гледати њихове колеге фанатици на првим линијама.
Посебно забрињава Хезболахова елитна група ал-Хаџ Радван, добро опремљена група од 2.500 командоса која се недавно борила у Сирији, а сада је добро укорењена у јужном Либану.
Слични су Нухба Хамас снагама, које су предводиле напад 7. октобра, а недавно су примећени како вежбају за сличан копнени напад на Галилеју на северном Израелу.
Професор Трајтенберг је рекао: "Ако не буду деловали, њихов положај међу Осовином отпора (група терористичких плаћеника у регији које финансира Иран) ће бити умањен. То је за њих врло озбиљна дилема."
Он је додао да су приметне напетости између руководства у Бејруту и Хезболах бораца на терену.
- Постоје индиције да Радван група жели да изврши напад. Њихови команданти на терену су жељни акције јер су то дуго планирали, обучени су и спремни за то. Знамо да су затегнути односи са руководством и то је опасно - рекла је она.
Велика опасност од ескалације
Орна Мизрахи, виши истраживач у INSS-u и бивши обавештајни аналитичар у Управи за војне обавештајне службе ИДФ-а, недавно је објавила детаљну анализу вероватноће рата на северу.
- Опасност од ескалације на северу ће се повећати како рат напредује. Под иранским вођством, Хезболах би сигурно настојао да одржи висок ниво сукоба на северу, и могао би да започне даље ескалације дуж границе - написала је.
Мизрахи је за медије рекао да је изненадни напад 7. октобра значио да су многе раније претпоставке израелске обавештајне службе преиспитане - укључујући идеју да ће Иран држати Хезболах у резерви као кеца у рукаву или као лек.
Позиција Ирана у свету се променила у последње две године избијањем рата у Украјини и продубљивањем његових односа са земљама као што је Русија, рекао је Мизрахи. То значи да сада могу да наступају са више самопоуздања, али имају и више да изгубе.
Сви аналитичари се слажу да би интервенција САД у сукобу без преседана након напада 7. октобра могла бити одлучујућа у спречавању ширег рата.
Они су рекли да је Израел дао чврста уверавања Џоу Бајдену да ИДФ неће отворити фронт на северу, упркос томе што је Јоав Галан, министар одбране, наводно заговарао први удар на Хезболах одмах након напада 7. октобра.
С друге стране, САД су увериле Израел да ће користити своје поморске снаге у источном Медитерану ако Хезболах нападне – нешто што Америка никада раније није урадила.
Две америчке групе носача, које укупно броје више од 14 тешко наоружаних бродова, имају капацитет да помогну у пресретању ракета Хезболаха, за које се сматра да би могле да надјачају противваздушну одбрану Израела ако буду масовно лансиране, преноси Јутарњи лист.
