Када ће Корзика бити мирна? Француској прети КАТАЛОНСКИ СЦЕНАРИО, а Макрону преостаје ЈЕДНА СТВАР

Грађани Корзике изаћи ће у недељу на изборе на којима се одлучује о судбини тог француског средоземног острва.

Фаворит је сецесионистичка и националистичка странке Пé а Цорсица која је у првом кругу освојила невероватних и изненађујућих 45 посто гласова. Тиме би странка, која се бори против доношења одлука у Паризу, први пут саставила владу и створила све већи јаз између Корзике и главног града Француске.

Корзика све више личи на каталонску причу, а слично стање се може очекивати и у другим француским историјским регијама. Корзиканци такође желе заштитити своју културу, ставити свој језик у редовну школску наставу и ојачати моћи и права регионалног парламента. Желе добити што више аутономије у земљи која је позната по својој великој централизацији.

Пé а Цорсица је заправо коалицијска странка двеју главних корзиканских националистичких снага на острву. Прва је умерена аутономашка Фему а Цорсица, а друга снажно сепаратистичка Цорсица Либера, која је на француским регионалним изборима 2015. године добила 17,62 посто гласова у првом кругу.

Корзикански национализам позива на аутономију острва унутар Француске али и на чисту независност. Такве идеје зачете су у двадесетим годинама прошлог века с оснивањем регионалне Корзиканске странке акције у Бастији. Од тада је током двадесетог века Корзика углавном била у оружаној борби против Париза, а 2003. године је корзикански референдум о повећаној деволуцији пропао за само неколико постотака. 

Треба причекати и видети хоће ли Пé а Цорсица умерено преговарати с Паризом као што су обећавали у изборној кампањи. Кад се може боље лагати и претварати него у то време? Националисти имају насилну историју и у Паризу су опрезни код сваког корака према корзиканској аутономији.

Чак и данас се по корзиканским градовима могу видети графити и знакови који подсећају на терористичке начине борбе Корзиканаца против француске управе. Само пре две године је ова странка имала оружано крило - Национални ослободилачки фронт Корзике (ФЛНЦ) који је заговарао независност Корзике и то оружаним начином.

Каталонија је ОГРОМНА БРИГА: То је КАТАСТРОФА на више начина

Типични милитантни облици деловања били су бомбашки напади на јавне зграде, банке, туристичку инфраструктуру, војна постројења и француске симболе. ФЛЦН се уједно бавио агресивним нападима на појединце, пљачкао је банке и наметао тзв. револуционарни порез, односно изнуђивање новца од локалних и националних компанија.

Велик број тих напада остварен је око француских градова Нице, Марсеља и Авињона. Ова организација је 2014. и потом опет 2016. године најавила престанак оружане борбе али од ФЛНЦ-а су се издвојиле мање фракције које и даље активно подржавају терористичке начине деловања. У француском колективном сећању је Корзика управо ФЛНЦ – место где се Французима може запалити кућа ако су довољно луди да је саграде на острву. Борбе и напади су били толико чести да су се људи на улици питали ради ли се о неком ватромету или паљби.

Чини се како много Корзиканаца више подржава мирно разрешење односа према Паризу. Откако су националисти службено положили оружје постали су много успешнији на локалним изборима, а на недавним парламентарним изборима добили су три заступника у Паризу (од четири посланика с Корзике).

И на овим изборима су националисти успели потући противнике с левице и деснице: кандидат Емануела Макрона добио је једва десет посто гласова. Разлог овом обрту у виду борбе јесте промена живота на Корзици. Донедавно је острво било био сиромашно, пољопривредни и сточарски крај, далеко више него иједан други део Француске. Корзиканци су се поносили дивним плажама на којима није саграђен бетонски туризам као у Шпанији.

Ко ствара РАЗДОР између Брисела и Мадрида? Пуџдемон или НЕКО ДРУГИ

Корзиканци настоје да сачувају острво за себе па се становници организују против међународних улагача у Корзику. Чак и сиромашнији грађани нису склони продаји земље никоме осим својим корзиканским суседима. Корзика једноставно неће пећи багете и продавати вино туристима. Иако је Корзика позната по кампинг туризму и луксузним хотелима у Ајачију и Бастији, плаже и увале су релативно недирнуте. 

Аверзија према свемогућем Паризу је заједничка многим Корзиканцима и велика је подршка националистичком политичком позиву. Но, њихови радикални и за борбу спремни претходници никад нису успели да добију већину у управи. Сада националистички шеф Жил Симеони окреће плочу и чини се да је постигао џек-пот. Након победе у првом кругу је рекао како његова странка жели мир и демократију и еманциповано острво.

Корзиканци желе заједно с Паризом да пронађу политичко решење за своје тежње. Симеони намерно говори о еманципацији, а не о независности, па тако изгледа далеко умеренији у својим настојањима од Каталонаца. Истовремено, пребацује одговорност мирног суживота с континенталном Француском - на Париз. Порука је јасна: Макрон се мора помаћи с мртве тачке, тек онда ће Корзика бити мирна.

Регионални парламент би требало у будућности бити одговоран за доношење закона на острву које би уживало широку аутономију. До сада, међутим, Макрон није одговорио. Неће ћутати дуго, јер су избори такорећи одлучени. Тада ће Макрон морати да честита Симеонију, као једном од најпопуларнијих политичара на острву.

ЗАЈЕДНО против СЕПАРАТИЗМА: Шпанија прво одбранила себе а потом и Србију

Симеони је типичан Корзиканац. Као правник, некад је бранио националисту који је упуцао корзиканског префекта Клода Ерињака 1998. године, али истовремено се сваке године појави на обележавању тог атентата. Симеони би с обзиром на своју умереност могао имати проблема са својим радикалним коалиционим партнером Цорсица Либера. Ради се о левој сепаратистичкој политичкој странци која је настала 2009. године спајањем трију националистичких група.

Цорсица Либера заговара пуну независност Корзике и не осуђује насилна деловања терористичких и екстремних покрета. У коалицији са Симеонијем њихов ће се глас гласније чути и засигурно ће постављати услове за складну коалициону власт на Корзици.

Питање НАД ПИТАЊИМА: Да ли је Каталонија заиста НЕЗАВИСНА?

Симеонију ће Цорсица Либера добро доћи у преговорима с Макроном. Ако ти преговори не буду ишли глатко, Симеони може једноставно одговорити да, ако француски председник не жели сарађивати с умереним аутономашима, има слободу да преговара са сецесионистима о изласку Корзике из француске државе.