МЕДИЦИНСКА СЕСТРА ДОБИЛА РАК, А ОНДА НАПИСАЛА ПОТРЕСНО ПИСМО ПАЦИЈЕНТИМА: Дубоко вам се извињавам!

Линдзи Норис (33) из Канзаса, медицинска сестра која је радила на онкологији, сазнала је да болује од канцера и написала је писмо извињења својим пацијентима.

- Драги пацијенти о којима сам бринула, дубоко вам се извињавам. Једноставно нисам схватала, почиње своје писмо сестра на онкологији.

Ово писмо настало је два месеца након што јој је дијагностикован трећи стадијум колоректалног карцинома.

- Нисам схватала како се заиста осећате када чујете те речи. Нисам схватала колико је тешко чекање. Колико је тешко саопштити другим људима дијагнозу. Нисам схватала ваше промене расположења. Нисам разумела колико боли када се осећате изостављено. Нисам схватала зашто сте увек тако сумњичави. Заправо сте мислили да лекари не желе да вам кажу нешто о вашем току болести. Ми вам говоримо о статистици, вероватноћи и наводимо да је свака болест другачија, али не можете а да се не запитате да ли постоји још нешто о чему ћутимо. Уз све то, нисам могла да схватим колико бринете за своју децу. Требало је да више разговарам са вама о њима. Бринули сте се како ће то утицати на њих. Бринули сте да нећете моћи да бринете о њима када болест узме маха. Плашили сте се да ће деца бити збуњена и преплашена. Ништа од тога нисам схватала.

РОДИТЕЉИ ДОНЕЛИ СТРАШНУ ОДЛУКУ: Родиће БЕБУ која ће ОДМАХ УМРЕТИ (ФОТО)

Сестра која тренутно пролази кроз хемотерапију тренутно највећи ослонац има у супругу.

- Сигурно сте сваки пут осећали невероватну захвалност када би вам ваш супруг или супруга рекли да одете и одморите, а они ће повести рачуна о деци. Ипак, срце би вам потонуло када бисте их чули из друге собе како се играју далеко од вас, када бисте схватили да ће можда ускоро стално бити тако. Они ће бити сами. Жао ми је, ни то нисам схватала, пише ова сестра.

Како каже, тек сада када је болесна, почела је да прихвата помоћ.

- Пре пар недеља пробудила сам се у јако лошем стању. У то време сам и даље инсистирала да ја водим децу у школу. На пола пута сам стала на бензинској пумпи да бих повратила. Нисмо стигли до тоалета. Наравно, моја трогодишња ћеркица се преплашила, а ја сам се осећала ужасно. Тада сам морала да схватим да морам да прихватим помоћ, каже ова жена.

Како даље објашњава, управо су јој празници помогли да све сагледа са ведрије стране.

-Када сам на Дан захвалности питала свог сина Харисона на чему је он захвалан, рекао ми је следеће: „На Богу, мом пријатељу Куперу, млеку и мојој сестри“. Будућност ми можда и није загарантована, али тренутно ми је довољно што је поглед на садашњицу предиван", закључује ова сестра.