ПОЛИТИЧКИ ТЕСТАМЕНТ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ: Немачка канцеларка посаветовала своје наследнике којим путем да крену
Ангела Меркел је на челу Немачке провела 16 година
За 16 година на функцији канцелара, Ангела Меркел је оставила траг у немачкој спољној политици. Улога Немачке у свету је постала важнија, а све је више изазова са којима се ваља ухватити у коштац, оцењује Дојче веле (DW).
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА ИСТАНБУЛ ИМА "БЕОГРАДСКУ ШУМУ"? Срби је учинили познатом, а јањичари су у њој истребљени
Ватрогасци интезивно гасе мање пожаре на Пелопонезу - ГЛАВНИ УГАШЕНИ
КСЕНИЈА УПОЗНАЛА ДЕЧКА НА МОРУ: Након неколико пића завршила у хотелској соби, а онда је доживела шок
У коментару се указује да нико ван Немачке није знао ко је Ангела Меркел када је 2005. први пут постала канцеларка и да нико није могао да претпостави какав печат ће она оставити у свету.
Ангела Меркел је спољну политику од почетка обликовала углавном сама уместо да то препусти министру спољних послова, а убрзо је морала да се пребаци у кризни модус јер је 2008. године избила светска финансијска криза. Евро, један од најјачих симбола европског јединства, био је под притиском.
Готово невољно, привредно најјача земља ЕУ са Меркеловом на челу преузима водећу улогу у Европи. Немачка влада приморава с једне стране посебно задужене земље да спроведу тврд курс штедње и реформи; у Грчкој неки критичари извлаче чак паралеле са немачком окупацијом у Другом светском рату.
С друге стране, Меркелова одобрава свеобухватну европску помоћ. Немачка јемства за дугове других земаља су се драстично повећала.
За то што је остатак Европске уније свеукупно прихватио нову водећу улогу Немачке може да се захвали и пажљивом наступању Ангеле Меркел, оцењује се у тексту.
Све важнија улога Немачке довела је и до кварења односа са Француском. Меркел, додуше, стално говори о тесном партнерству; медији добру сарадњу са председником Николом Саркозијем чак означавају именом "Меркози". Али, Меркелова се није много обазирала на захтеве различитих француских председника, недавно и Макрона, за продубљивање ЕУ, на пример, стварањем функције заједничког министра за финансије.
Канцеларка иначе наставља спољну политику ранијих немачких влада: темељито, без великих гестова, по могућности уз сагласност свих страна, стално водећи рачуна о немачким економским интересима у свету.
То се исплатило: трговинска размена, пре свега са Кином, веома брзо се повећава.
Да је Ангела Меркел 2015. године отишла са функције, њен дотадашњи, свеукупно гледано успешан, биланс, вероватно би брзо био заборављен. Али ништа је није учинило тако познатом у свету, и ништа није толико поларизовало јавност као њена одлука у лето 2015. да отвори границе за избеглице и мигранте.
Она је то образлагала хришћанском љубављу према ближњима, али и искуством које је имала као грађанин DDR са границама које нису могле да се пређу. Меркелова позира на "селфијима" са сиријским избеглицама а Немачка постаје место из снова за људе из читавог света.
Једни је славе скоро као светицу. Магазин "Тајм" је 2015. прогласио за "личност године", па чак и за "канцеларку слободног света". Други, пре свега владе на истоку ЕУ, врло јој замерају што је покушала да своју великодушну азилну политику наметне читавој ЕУ. Тада је почео да се шири десничарски популизам у Европи.
Ангела Меркел је у почетку била ватрена "рансатланткиња". Још као опозициона политичарка је подржавала рат који је у Ираку повео председник САД Џорџ Буш млађи; рат који је већина грађана Немачке тада одбацивала.
Но, односи су се охладили, између осталог и зато што су се САД са председницима Бушом и Обамом све више оријентисале на Азију. За време Обаме, који је у ретроспективи назвао Меркелову својим најважнијим спољнополитичким партнером, 2013. је обелодањено да је тајна служба САД годинама шпијунирала канцеларку. Меркел је огорчена: "Шпијунирање међу пријатељима - то никако не може!"
А онда је светска политичка ситуација веома брзо постала мрачна: Русија 2014. анектира Крим, Британци 2016. на референдуму гласају за излазак из ЕУ, а убрзо затим у САД Доналд Трамп постаје председник. Својим слоганом "Америца фирст" показао је ниподаштавање мултилатерализма. Чак је и НАТО довео у питање. Ангела Меркел 2017. са разочарањем констатује: "Времена у којима смо могли да се поуздамо једни у друге, делом су прошла".
Олујни облаци који су се навлачили подстакли су Меркелову да се 2017. још једном кандидује за канцеларску функцију и тако је то постала и четврти пут.
Хенинг Хоф из Немачког друштва за спољну политику сматра да она има "несвакидашњу способност да Европу и Запад држи на окупу - баш као и стране које се налазе у конфликту". Ово потоње је стално покушавала у конфликту између Украјине и Русије, али у томе на крају није имала успеха. Додуше, својом сталном подршком немачко-руском пројекту гасовода "Северни ток 2" замерила се САД и источним земљама ЕУ.
Однос са САД се видно побољшао након ступања на дужност Џозефа Бајдена 2021. Бајден је у јулу позвао Меркелову - као прву шефицу једне европске владе - у Вашингтон, а њено политичко животно дело је окарактерисао као "историјско".
С друге стране, лични анимозитети или политичке разлике у мишљењима је никада нису спречавали да ступи у разговор и са аутократским шефовима држава и влада као што су Владимир Путин, Реџеп Тајип Ердоган или Си Ђинпинг - из државног резона.
Политолог са Универзитета Хале Јоханес Варвик каже да она у преговорима има "легендарну издржљивост".
DW поставља питање шта је спољнополитичко завештање Меркел, наводећи да је то можда оно што је рекла 2019. на Универзитету Харвард, када је примала своју 16. почасну докторску титулу: "Ништа се не подразумева. Наше индивидуалне слободе се не подразумевају (што ће постати шкакљива тема у кризи са короном, прим. ред.), демократија се не подразумева, баш као ни мир и благостање".
Велики тренуци Меркелове су наступали пре свега у кризним ситуацијама, а таквих је за време њене дуге владавине било напретек. Никада није била говорница која може да запали масе, али пре свега у кризама се код ње испољавало оно што Варвик зове "мешавином прагматизма, продорности и робустне личности".
И Хоф је види као "неуморну кризну менаџерку" која је "постигла велике ствари", али и као политичарку која је увек настојала да "очува постојеће". Према његовима речима, она је "кризе премало користила као шансе за темељне промене"; на пример, није се залагала за веће интеграционе кораке у ЕУ.
Варвик овако резимира политику Ангеле Меркел: она је разумела "да Немачка има глобалне интересе и да је Немачка с једне стране сувише мала да сама постиже циљеве, а с друге, због своје величине и улоге у Европи, мора да буде предводник".
