Немачка спремна за ИЗБОРЕ: Ангела Меркел УБЕДЉИВО испред свих

Више од 60 милиона Немаца с правом гласа позвано је да у недељу изађе на савезне парламентарне изборе, на којима ће се одлучивати ко ће у наредном четворогодишњем мандату владати том најмоћнијом европском државом, а све анкете указују да ће демохришћани, канцелара Ангеле Меркел и овај пут победити.

Ангели Меркел ПРЕТЕ СМРЋУ? Стигло јој анонимно писмо на АРАПСКОМ језику, а онда је уследио шок

Три дана до избора у Немачкој: Опала подршка Ангели Меркел, крајња десница ОЈАЧАЛА

Без Меркелове или против њене воље у Берлину неће моћи да буде формирана ниједна влада, кажу аналитичари, указујући да ће Немци бирати, пре свега, демохришћане, за које се процењује да могу добити око 35 до 37 одсто гласова.

У складу са истраживањима јавног мњења и расположењем грађана, у Берлину највероватније, неће бити политичких промена, а то би могло да значи да би и у односу према европским темама као и европском путу Србије, спољна политика и подршка Немачке могла остати непромењена. 

На недељним изборима, на које је позвано тачно 61,5 милиона Немаца, очекује се да би другопласирана партија, са око 22 одсто гласова, требало да буде Социјалдемократска партија (СПД) Мартина Шулца, ''''изазивача'''' Меркелове, док би трећа по снази у Бундестагу могла бити десничарска ''''Алтернатива за Немачку'''' (АфД), партија добростојећих мушкараца и евроскептика која је највише политичких поена добила на теми избеглица.

Ко ће с Меркеловом владати Немачком, али и Европом, отворено је питање, а аналитичари указују да би наставак владе ''''велике коалиције'''' између њених демохришћана и социјалдемократа Мартина Шулца био сасвим могућ и очекиван.

Вечита канцеларка: Немцима никад доста Меркелове, а ЕВО чиме се она користи да придобије бираче

Не искључује се, међутим, ни могућност такозване ''''Јамајка коалиције'''' у бојама заставе те острвске земље.

То би била коалиција између демохришћана (црни), партије Зелени (зелени) и либерала (жути) који ће на челу са младим Кристијаном Линднером, за кога се каже да је ''''нови Геншер'''', поново ући у Бундестаг.

Иако многи аналитичари указују на очекивану победу Меркелове и њених демохришћана, подсећа се, такође, и да су истраживања варљива и указује на амерички пример.

Истовремено се каже да, иако све рачунице говоре у прилог Меркелове, у Немачкој постоји један број грађана ''''отуђених'''' од актуелних и етаблираних партија.

Шулц УВЕРЕН: Меркел нема визију за будућност, нећу поклекнути пред Ердоганом

Они не учествују у анакетама и за сада - ћуте, тако да би, можда, на штету етаблираних партија, могло довести до још боље позиције евроскептички оријентисане АфД, за коју се верује да би могла освојити девет одсто гласова, али можда чак и 13 одсто.

За истраживаче јавног мњења, проблематична је и још једна група, такозваних ''''ласт-минуте'''' бирача, који ће у последњем тренутку одлучити кога ће у недељу, 24. септембра, бирати, указују аналитичари.

Када је реч о избору канцелара, Немци би и када би директно могли да бирају канцелара, поново желели Меркелову, указују аналитичари, а анкете показују да лидер социјалдемократа, Шулц, не би ни у том случају имао велике шансе за избор.

Када је реч о техничком делу избора, Немачка је подељена на 299 изборних округа. 

Међу 61, 5 милиона бирача, на изборе је позвано и око шест милиона Немаца, мигрантског порекла, од којих је 1,3 милиона турског порекла, као и велики број Руса, Пољака и Румуна са немачким држављанством.

На изборе је позвано и око три милиона младих, који сада гласају по први пут. Највећа старосна група бирача су, међутим, они изнад шездесет година и сваки трећи немачки бирач припада тој категорији.

Иако у Немачкој ове године има око 400 000 бирача мање него 2013. године, избори ће бити знатно скупљи и коштаће пореске обвезнике најмање 84 милиона евра, односно, око 14 милиона више, него прошли пут, показуује рачуница.

Немачка има сложени изборни систем, какви постоје само у Монголији и на Новом Зеланду, мешавину пропорционалног и већинског, у коме сваки бирач има два гласа - првим бира политичку личност, за такозване ''''директне мандате'''' у Бундестагу, а другим гласом партију. 

Рачуница немачког изборног система је, очито, веома сложена, као што, понекад, може бити и изборни резултат, који може условити дуге и напорне постизборне коалиционе преговоре око формирања нове владе и шпекулације о томе ко на коју страну треба, може и хоће да ''''претрчи'''' и да ли се велики треба да договоре.

Изборна трка у Немачкој одлучена? Меркел ФАВОРИТ, али једна ствар указује на ОПРЕЗ

У Немачкој се, према Уставу из 1949. године, написаном уз живо сећање на страхоте Другог светског рата, нико на високој функцији, ни председник државе, ни савезни канцелар (шеф Савезне владе) не могу бирати директним гласањем грађана, већ само у парламенту.

Устав предвиђа да се најдуже сваке четврте године расписују савезни избори на којима грађани ове 82-милионске нације одлучују о својим представницима у Бундестагу, како Немци зову доњи дом савезног парламента.

Један од основних задатака Бундестага је избор савезног канцелара, политичара који у политичком животу Немачке ''''игра'''' главну улогу и представља центар моћи и одлучивања.