Од прљавих послова до корупцијских скандала: Све о борби Гуленових и Ердоганових лоби група у САД
Жестока борба за власт и опстанак
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган и његова сверастућа војска лобиста задњих годину дана интензивно ради на томе како би уверили америчке власти да окрену леђа Ердогановом бившем савезнику, а сада горућем ривалу Fethulahu Гулену. Анкара оптужује турског клерика за стајање иза државног удара 2016. и тражи од Трампове администрације његово изручење.
Прочитајте и:
Истовремено, турски лобисти су се окомили на мрежу полуприватних школа повезаних са Гуленом како би срезали наводне изворе финансирања за његов покрет и да би успешно привукли пажњу америчких власти и јавности на то питање.
Један од представника турских лобистичких напора је адвокат Роберт Амстердам, који је ангажован у октобру 2015. Према лобистичкој евиденцији (која је у САД, за разлику од ЕУ донекле регулисана) Турска је у задњих годину и по потрошила (службено) преко 3 милиона долара у кампањи против Гулена, а од тога је 550.000 долара отишло на адвокатско друштво Амстердам и Партнери и њихове партнере.
ПУЦЊАВА У ТУРСКОЈ: Најмање четворо мртвих на универзитету
Гулен је бриљантан играч изјавио је Амстердам у августу 2017. у интервјуу за америчке медије Убризгао се у систем који карактерише мањак правне одговорности.
Амстердам је недавно објавио књигу о мрежи за коју тврди да обухвата око 170 полуприватних школа подржаних америчким порезним обвезницима које обухватају 70.000 студената у 29 савезних држава. Истовремено оптужује турске учитеље у споменутим школама да врше финансијске преваре с виза картицама и пребацују чак 40 одсто прихода у Гуленов покрет.
Турском председнику Ердогану ОПАСНО ПОЗЛИЛО током јутарње молитве у џамији
Велика пажња Амстердама усмерена је на државу Охајо, где је његова компанија донирала готово 50.000 долара за „Progress Охио Едуцатион“, либералну групу критички настројену према полуприватним школама у тој држави. Уз то, прошле године је започела истрага ФБИ због сумње да су турски радници у школама проневерили више од 5 милиона долара од савезних уговора и пренели та средства у банку у Турској повезану са Гуленом.
Осим Амстердама, Турска је у мају 2017. потписала 1.7 милиона долара вредан уговор са дугогодишњом лобистичком групом „Греенберг Трауриг“. Споменута компанија је ангажовала групу „Daschle Гроуп“ бившег америчког сенатора Том Дашлеа како би лобирала у Конгресу и у америчким агенцијама у име Анкаре.
Неколико дана пре Ердоганове прве посете Белој кући у мају 2017., Турска је ангажовала „Ballard Партнерс“, компанију коју је Трамп користио за своје пословне интересе на Флориди пре него што је постао председник. Лобисти на рачуну Анкаре од 125.000 долара месечно су укључивали бившег Трамповог лобисту Брајана Баларда и бившег републиканца Роберта Wekslera. Истог месеца, Анкара је потписала уговор вредан 1,1 милиона долара годишње са гигантом у подручју односа с јавношћу, компанијом „Бурсон Marsteller“.
С друге стране пак, и Гуленове групе су се активирале. Вашингтонска група за дипломатију (бивша Вашингтонска стратешка група), непрофитна лобистичка група коју је основао Сулејман Турханогулари (припадник про-Гуленове организације „Туркиц-Америцан Alliance“) потрошила је од 2016. више од 100.000 долара како би лобирали за "кршења људских права и заштиту слободе говора у Турској". Компанија је прошле године ангажовала „Естопинан Гроуп“, као и „Gotham Говернмент Релатионс“, фирму за односе с јавношћу из Њујорка која је учествовала у почетној фази Трампове председничке кампање.
ГРЧКА ЗАПРЕТИЛА ТУРСКОЈ: Нека само пипну један сантиметар наше територије, УНИШТИЋЕМО ИХ
У јуну 2017. Вашингтонска група за дипломатију ангажовала је „Sextons Цреек“, компанију коју води Вилијам Смит, који је био шеф особља потпредседника Мајка Пенса када је овај био члан Конгреса. Јавни документи указују на то да је компанија усмерила своје лобистичке активности (у корист Гулена) према канцеларији америчког потпредседника.
С друге стране, неколицина локалних гуленистичких организација широм Сједињених Држава је ангажовано у августу и септембру 2017. Вашингтонску дипломатску групу да лобира за "глобална кршења људских права, слобода изражавања, владавине права и недавних проблема с избеглицама и имиграцијом". Јуксел Алп Асландоган, извршни директор Савеза за заједничке вредности, кровне организације про-Гулен група, која је ангажовала Вашингтонску дипломатску групу, изразила је сумњу да ће истрага ФБИ-а показати икакве резултате.
Харадинај на стубу срама у Турској: Злочинца називају алкохоличаром и расипником
Оно што се обично догађа је да истрага ФБИ-ја узрокује сензационализам - изјавио је Асландоган у интервјуу прошле године. Али кад се истрага заврши без проналажења икаквог доказа, то не узрокује никакву сензацију, а штета је остала. Иронично, агресивно лобирање од стране Ердогана изазвало је проблеме за једног од најмоћнијих потенцијалних савезника Турске унутар управе Трампове администрације.
Од августа 2016. преко Трампове председничке транзиције, краткорочни саветник за националну безбедност Мајкл Флин био је плаћени лобиста за „Инову БВ“, холандску компанију коју води турски бизнисмен Камил Еким Алптекин. Алптекин је председник Турско-Америчког Пословног Савета, продужене руке Министарства спољних послова турске владе.
ЕУ осудила хапшење турских држављана на КиМ
Флинова фирма за консултантске услуге је добила 530.000 долара од фирме „Иново БВ“, али се није регистровала као страни агент, све док Флин није био избачен из Беле куће због оптужбе везане за контакт с руским званичницима. „Flynn Интел Гроуп“ је посебно била задужена за креирање кратког филма о опасностима које Гулен наводно представља демократији. Флин је такође објавио чланак у "The Hill" новинама на дан избора тврдећи да је Гулен "радикални исламиста" и да му Сједињене Државе "не би требале пружити сигурно уточиште". Флиново лобирање за турске интересе је кулминирало 1. децембра 2017. када се изјаснио кривим за лагање о његовим везама с Турском будући да се тек ретроактивно уписао као страни лобистички агент.
Мутни послови турске владе су такође дошли до изражаја у децембру 2017. за време суђења у Њујорку турско-иранском бизнисмену Рези Зарабу повезаним с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом. У интересантном суђењу, где су Ердоган и турски врх предмет расправе на америчком суду, Реза Зараб је сведочио како је добио наредбу директно од турског председника да започне трговинске односе с Ираном заобилазећи притом америчке и УН санкције.
Гуленова завера на Балкану: Злочинци Харадинај и Тачи на удару великих сила
Америчко тужитељство терети Зараба да је заједно с Мехметом Хаканом Атилом, бившим замеником извршног директора Халкбанке, једне од највећих државних банака у Турској куповао нафту и гас од Ирана користећи притом сопствене компаније и турске банке.
Трамп је у почетку био позитивно настројен према Ердогану и био је први западни лидер који га је позвао након његове победе на референдуму у априлу 2017. које су турском председнику дале велике овласти. Но Ердоганова посета Вашингтону месец дана касније је био нарушен сликама Ердоганових телохранитеља који су физички брутално напали ненаоружане про-курдске демонстранте.
Турској савезници НАТО-а, такође није пошло за руком да увери Вашингтон да заустави наоружавање курдских Јединица народне заштите (YPG) и Сиријских демократских снага (СДФ), које Анкара сматра терористичком групом. И управо су се на том питању односи Беле куће и Анкаре срозали до непрепознатљивог степена.
КАМЕН ТЕМЕЉАЦ: Путин и Ердоган свечано отворили градилиште нуклеарке Акују (ВИДЕО)
Као што можемо видети, турске лобистичке активности у Вашингтону су врло интензивне. То не изненађује будући да је Анкара важна чланица НАТО-а и стратешки партнер САД-а на Блиском истоку. Но истовремено се може приметити сва комплексност лобистичког процеса. Наиме, док у неким ситуацијама државе лобирају једна против друге у САД-у као што је то било у случају Хрватске и Словеније, Србије и лажне државе Косова, Грчке и Македоније, у случају Турске видимо једну унутрашњу борбу за моћ између Ердоганових, Гуленових и курдских покрета. Та неуједначена позиција турских интересних група свакако слаби утицај Турске у спољној политици, који би несумњиво био већи када би се те исте интересне групе редефинисале и усмериле на јединствене националне интересе, а не на унутрашњи сукоб на релацији Гулен-Ердоган-Курди.
