ОТКРИВЕН ГЛАВНИ ФАКТОР ПРЕНОШЕЊА КОРОНА ВИРУСА: Све зависи од особе која има контакт са вирусом, али једна ствар је кључна
Логика је веома једноставна - не треба вам тачно одређена честица вируса која ће инфицирати ћелију, ако имате велики број виралних честица једна ће успети да се пробије до ћелије и да покрене инфекцију.
"Само доза чини отров" је чувена изрека славног филозофа и физичара Парацелзуса. У суштини то значи да неке супстанце у малим количинама може да буде лек, а у великим отрво. Чак и вода може да буде отровна ако се конзумира у превеликим количинама, пише CNN.
НАЈРИГОРОЗНИЈЕ МЕРЕ ДО САДА: У Шпанији ускоро забрана причања у јавном превозу?
ДИРЕКТОР СЗО У САМОИЗОЛАЦИЈИ: Био у контакту са особом позитивином на ковид
Изгледа да би управо та чињеница, да доза одређује колико је нешто смртоносно или не, могла да се примени и на корона вирус. Наиме, већ дуго се у научним круговима расправља о томе да је доза вируса којој је нека особа изложена заправо кључна за то хоће ли се особа уопште заразити, добити благе симптоме или тешки облик болести.
Професор биологије са Уњиверзитета Масачусетс Ерин Бромиџ истакао је да се идеја о томе да је потребна одређена количина патогена како би се организам заразио показала тачном за неке друге вирусе.
- Ако изложите животињу ниској дози вируса, она ће успети да се одупре зарази без развијања болести. Али ако је изложите већој количини, организам ће се заразити и животиња ће се разболети... Доза, у том случају, постаје веома важна - каже он.
Количина вируса је кључна, али не једнократно, већ збирно?
Логика је веома једноставна - не треба вам тачно одређена честица вируса која ће инфицирати ћелију, ако имате велики број виралних честица једна ће успети да се пробије до ћелије и да покрене инфекцију.
Ипак, Бромииџ упозорава да није кључна само количина вируса којој је неко изложен једнократно, већ збир количина којим је био изложен током одређеног времена.
- То би могло да објасни зашто је медицинско особље на удару. Јер су изложени високим дозама или јер се налазе у околини у којој су континуирано изложени вирусу па се доза стално повећава - акцентује овај стручњак.
Због тога епидемиолози кад процењују колико је неко потенцијално зараже у обзир узимају и време проведено у блиском контакту са зараженом особом, односно у ризичној ситуацији. Тренутно је "златни стандард" до 15 минута, али то може значити и неколико краћих сусрета који заједно чине 15 минута.
Много тога зависи и од особе која дође у контат са вирусом
Међутим, научници све више откривају како није кључан само вирус, већ и особа коју он зарази.
- Свака особа има различити праг толеранције. Неком ко има проблема с имунитетом или ако је под стресом, треба мање вируса како би се заразио у односу на некога ко је у добром здравственом стању - каже Бромиџ.
Кад се све то скупи и сабере шансе да се неко зарази зависе од психологије потенцијалног пацијента, али и од његовог понашања и навика, као што су пушење, здрава исхрана, физичка активност и спавање.
Оно што је главни проблем јесте утврдити тачан сценарио који доводи до инфекције.
- Једноставно не можемо да проучавамо тачну дозу вируса која би неког учинила болесним, јер је то потпуно неетично - упозорава инфектолог и професор медицине на Универзитету Калифорнија др Моника Ганди.
У пракси би то значило да треба изложити потенцијалне испитанике све већим нивоима вируса како би се открило како и када се инфекција догађа.
- Мислим да нећемо добити тај износ. Можемо покушати са животињама и добити одређене податке, али за људе - на жалост, нећемо - истиче др Ганди.
Маске смањују дозу вируса која долази до особе
Дакле, научници за сада могу само да нагађају колико је некоме потребно да буде изложен вирусу како би се заразио. Но, људи свакако могу да смање ту изложеност ако носе заштитне маске. Оне, доказано, смањују дозу вируса која долази до особе, али и коју можда несвесно заражена особа шири око себе.
А ако смањимо дозу вирусних честица у нашој близини, смањићемо и шансу да се заразимо, односно да неко у нашој близини буду заражен. Осим тога, стручњаци сматрају како изложеност малој дози вируса може да подстакне имуни систем на реакцију, без развијања болести. Слично као што то ради вакцина, а то би се могло показати кључним за окончање пандемије.
Како то да се неко не разболи, а има антитела?
Управо су др Ганди и др Џорџ Рутерфор са одељења епидемиологије на Универзитету Калифорнија аутори занимљивог рада објављеног у магазину "New Енгланд Јоурнал оф Медицине". Они су у овом истраживању истакли да када неко носи маску, а изложен је вирусу, добија мању дозу вирусних честица, чиме може да избегне развијање болести, а да се ипак подстакне имуни систем на реакцију.
То би могло да буде и објашњење за то зашто неки никада нису били болесни, а ипак су развили антитела која су повезана са инфекцијом корона вируса.
Проблем је што људи не могу да знају количину вирусних честица којима су изложени, као ни колико им је вирусних честица потребно да развију антитела, а да не развију инфекцију. Зато др Ганди и њен тим акцентују оно што је већ давно требало да усвојимо - социјалну дистанцу, често прање руку и ношење заштитне маске.
