ТОП 10 ДРЖАВА ОТПОРНИХ НА КОВИД: Које су то моћне силе ПОКЛЕКЛЕ под притиском пандемије?
Како се пандемија корона вируса шири светом, мења се и представа о способности држава са добрим или лошијим здравственим системима да се носе са здравственом кризом.
Напредне економије које су пре 2020. рангиране као најспремније за пандемију, очајнички се боре против инфекције и суочавају са скупим карантином, док друге земље - углавном нације у развоју - пркосе лошим прогнозама а неке су и елиминисале патоген у својим границама.
"ИДЕАЛНА ВАКЦИНА СЕ ЧУВА НА СОБНОЈ ТЕМПЕРАТУРИ" Званичник Бразила одбацио могућност набавке фајзеровог цепива
СНАЖНА СОЛАРНА ОЛУЈА ПОГОДИЛА ЗЕМЉУ: Научници објаснили колико је опасна и на шта треба обратити пажњу
КОРОНЕ НЕ ПОСУСТАЈЕ: Број оболелих од смртоносног вируса у свету премашио је 64 милиона
Лоше управљање кризом неких од најугледнијих демократија у свету – укључујући Британију, САД и Индију, у контрасту је са успехом ауторитарних држава попут Кине и Вијетнама, до те мере да је отворило питање да ли су демократска друштва способна да се носе са пандемијом. Међутим, Блумбергова листа пружа другачију слику - осам од првих 10 држава на листи су демократије.
Успех у обуздавању Ковида са најмање последица изгледа да мање зависи од способности наметања правила становницима једне државе, већ од поверења према влади и друштвене усклађености.
"Блумберг" је саставио листу места на којима је најбоље бити у време пандемије, а на његовом списку “Отпорности на Ковид” налазе се економије рангиране према 10 кључних фактора - од раста броја заражених и стопе смртности до тестирања и набавке вакцине. У обзир су узети и капацитети здравствених система, последице рестриктивних мера на економију и грађанске слободе кретања.
ЛИСТА
У рангу 53 државе чије су економије вредне преко 200 милијарди долара сваки од фактора је оцењен од "лошег" до "бољег". Резултат је, како истиче "Блумберг", генерални приказ како се пандемија одигравала у побројаним државама. Узимајући у обзир фактор приступачности вакцина пружен је и увид у то како ће се економије даље носити са променама у будућности. Сходно томе мењаће се и њихов ранг на листи.
Водећи на листи најотпорнијих су Нови Зеланд, Јапан, Тајван, Јужна Кореја и Финска. Следе Норвешка, Аустралија, Кина, Данска и Вијетнам.
Сингапур је на 11. месту, а иза њега су још Хонг Конг, Канада, Немачка, Тајланд, Шведска, Уједињени Арапски Емирати, Сједињене Америке Државе, Индонезија и Ирска.
Иако су САД на првом месту по броју умрлих и заражених, генерални резултат који је узео у обзир све факторе сврстао их је 18. место листе.
Швајцарска је на средњем 26. месту, док су 10 најгорих на “Блумберговој” листи Пољска, Француска, Филипини, Иран, Колумбија, Чешка, Белгија, Перу, Аргентина и Мексико.
НАЈБОЉИ
Нови Зеланд је на врху листе захваљујући својим одлучним, брзим мерама против пандемије. Острвска нација затворила је границе 26. марта пре него што се десио први смртни случај од Ковида, упркос томе што живи од туризма. Влада је поставила за циљ "елиминацију" вируса, а средства уложила у тестирање, праћење контакта и централизовану стратегију карантина. Према данашњим подацима Worldofmeters.info, Нови Зеланд има тек нешто преко 2.000 заражених и 25 умрлих. Земља такође има два договора за набавку вакцина.
Јапан је други на листи. Иако му мањка правних темеља да наметне карантин, примењене су друге мере. Због ранијих епидемија туберкулозе земља одржава здравствени систем са капацитетом за праћење контакта, чији је тим брзо размештен да ради на случајевима Ковида. Иако број заражених расте како долази зима, нација од преко 120 милиона људи има свега 331 тежак случај Ковида. Ради поређења, Француска са упола мање житеља има скоро 5.000 пацијената на интензивној нези.
Тајван је следећи на листи а његов успех је утолико већи јер је повезан са копненом Кином, у чијој је провинцији Хубеј, прецизније у престоници Вухан, избила пандемија. Острво је пионир у технолошком приступу заштите својих 23 милиона људи – покренуте су апликација са детаљима где су залихе маски и листом локација која су посећивала заражени људи. Прошло је више од 200 дана без локалних случајева заразе и живот се, као на Новом Зеланду, увелике вратио у оквире нормалног. Међутим Тајван није још успео да склопи било какав билатерални договор за најнапредније вакцине.
У ЧЕМУ ЈЕ ЊИХОВА ТАЈНА?
Многе земље у првих 10 су биле пионири у поставци најефикаснијих стратегија против пандемије, а граничне контроле су биле кључни елемент, почевши са оригиналним карантином Хубеја у Кини, који је заштитио остатак земље од инфекције. Ипак, Кина је пропустила да наметне агресивни карантин у регионима којима су недостајали медицински ресурси.
Три нордијске земље у првих 10 рефлектују ефикасност граничне контроле – Финска и Норвешка су блокирале улаз у земљу средином марта, иако су део Шенген зоне. Оне су успеле да избегну поновно ширење пандемије које је сада захватило земље попут Француске, Британије и Италије, делимично због летњих одмора.
Карактеристика скоро свих држава у првих 10 је ефикасно праћење и тестирање, што се најбоље види у Јужној Кореји. Земља је одобрила домаће дијагностичке приборе неколико недеља од појаве вируса, била пионир у постављању мобилних тест-станица за аутомобиле и има армију трагача за контактима који прегледају снимке са надзорних камера и податке са кредитних картица да пронађу потенцијалне случајеве заразе.
Азијским земљама је увелике значило искуство са ранијим епидемијама, САРС-ом 2003. и МЕРС-ом 2015. Ту је и већ поменуто поверење у владу и њене мере – кад то постоји код грађана, карантин можда неће бити потребан, како показују Јапан, Јужна Кореја и Шведска у извесној мери.
Нови Зеланд је од старта истицао значај комуникације, а систем са четири нивоа узбуне дао је људима јасну слику како ће се влада понашати у епидемији.
Битно је и улагање у здравствену инфраструктуру. Потцењени у многим земљама пре 2020, системи за праћење контакта, тестирање и здравствену едукацију сада су кључни фактори на листи “најотпорнијих” на Ковид. Како је рекао Ентони Фаучи, главни епидемиолог САД, то је био кључ за избегавање карантина који штети економији.
Фактор успеха је и друштвена кохезија. Ако погледамо јапанско или скандинавско друштво, ту има веома мало неједнакости а много дисциплине, како је рекао професор Универзитета Мелбурн Ален Лопес.
АМЕРИЧКА ПРИЧА
Мањак ефикасног одговора на вирус од стране САД један је од најизненађујућих догађаја у пандемији. Суперсила води у свету по броју мртвих и заражених а реакција на кризу је каскала од старта, од недостатка опреме и одсуства координације потребне за тестирање, до политизације правила ношења маски. Америчка влада се фокусирала углавном на вакцине и третмане, у шта је у оквиру иницијативе зване Операција ворп спид уложено 18 милијарди долара.
Ипак, због тога су се САД нашле на средњем месту "Блумбергове"" листе, иначе би по броју заражених и мртвих био за 11 места ниже. САД су наручиле највише доза вакцина од свих држава у свету, више од 2,6 милијарди.
И Канада је појачала фокус на набавку вакцина, те потписала уговоре за пет у финалној фази тестирања и обезбедила више него довољно доза за своје становнике. Европска унија има три склопљена уговора. И Кина се рангира високо по приступачности вакцина, иако су њени уговори углавном склапани са локалним произвођачима.
Генерално, приступ вакцинама рефлектује моћ богатих нација, од којих многе нису успеле да се изборе са вирусом. Мање економије су дошле до уговора углавном нудећи да се код њих обављају клиничка испитивања и производња вакцина. Како је раније рекао премијер Сингапура Ли Хсијен Лунг, “велики су се осигурали да буду први у реду”.
НЕПРИЈАТНЕ ИСТИНЕ
"Блумбергова" листа разоткрила је неке непријатне истине о државама које су сматране најнапреднијима у свету. Велике европске силе попут Британије и Француске су на доњој половини листе 53 земаља.
Метрополе као што су Лондон, Париз и Њујорк постали су епицентри сејања инфекције од стране путника који су ту долазили. Државе које живе од туризма су, наравно, примиле већи ударац у пандемији.
Али, земљама у развоју попут Пакистана и Бангладеша добро је дошло што су релативно изоловане. Њихове популације су млађе у просеку, што је спречило високу стопу смртности. Минус су им ограничена тестирања и мањкави подаци, иако је то забележено свуда у свету.
ПРИВРЕДНИ РАСТ У СВЕГА ПЕТ ЗЕМАЉА
Очекује се да ће привредни раст у овој години имати само пет економија са "Блумбергове" листе. То су Бангладеш, Египат, Кина, Вијетнам и Тајван.
Западна Европа је под налетом новог таласа пандемије због којег су многе владе поново увеле карантин. Успех постигнут након карантина у пролеће поништен је чим су се олабавиле рестрикције, а током лета туристи су поново ширили вирус, наводи "Блумберг".
Белгија је европска земља са најгором укупном стопом смртности на листи 53 државе, након што је вирус прошао кроз старачке домове. То је последица одлуке да се све смрти у старачким домовима на врхунцу кризе бележе као повезане са Ковидом, иако без званичне дијагнозе помоћу тестирања.
Пораст броја заражених и умрлих је последњих месеци забележен и у Британији, Француској и Италији. Шведска се са својим контроверзним приступом пандемији и покушајима да стигне до "имунитета крда" нашла ниско на "Блумберговој" листи према скоро свим факторима рангирања. Генерално, на 16. је месту.
ЈУЖНА АМЕРИКА
Бразил, трећи највећи епицентар у свету након Индије, нашао се на далеком 37. месту листе. Власти су, попут америчких, умањивале претњу пандемије а овакав приступ, комбинован са мањком опреме и лошим здравственим системом само је погоршао кризу.
Јужна Америка је најурбанији регион света и већина популације живи у скученим условима са отежаним могућностима за држање физичке дистанце.
Већина тих држава неће успети да се до 2023. врати на нивое привредног раста пре пандемије, а њихов БДП се неће опоравити до 2025, како прогнозира Међународни монетарни фонд.
РАСТ СИРОМАШТВА
Удар пандемије на земље у развоју вероватно ће бити дужи и истрајнији. У Индији су деценије друштвеног и економског напретка избрисане, деца се изводе из школа да раде а дискриминаторни систем касти је све очитији како је све мање посла у градовима, наводи "Блумберг".
Ковид је погурао први раст екстремног сиромаштва у свету од деведесетих година, а пандемија ће само проширити јаз између богатих и сиромашних. До краја следеће године чак 150 милиона људи ће се наћи у категорији екстремног сиромаштва, што ће напредак на његовом смањењуу свету уназадити за три године, како је оценила Светска банка.
У местима попут субсахарске Африке криза је дуга прича. Милијардер и филантроп Бил Гејтс је рекао да је Африка уназађена за три-четири године и да је више смрти од самог вируса узроковао недостатак здравствене неге.
