Повратак КАСПИЈСКОГ ЧУДОВИШТА: Руско возило које лебди - Будућност РАТОВАЊА стиже из прошлости

Русија ће поново производити екраноплан, тешку лебделицу са крилима. 

ПУТИН СТИГАО КОД ЕРДОГАНА: Главна тема данашњег састанка биће СИТУАЦИЈА У СИРИЈИ (ФОТО/ВИДЕО)

Ако Вашингтон одлучи да се повуче из нуклеарног споразума, Иран ће учинити ИСТО!

Екраноплан ће се користити за превоз путника, а такође за десант и борбена дејства. Екраноплан је совјетски и руски апарат који "лебди", тј. лети изнад равне површине (мора, пустиње или леда) користећи аеродинамички облик и отпор ваздуха који крила стварају у односу на површину.

Совјетско руководство је посветило велику пажњу пројектовању ових машина. Било је замишљено да оне постану темељ будућег ратовања.

Екраноплан не виде радари, а подводне мине му не могу ништа.Он има и озбиљне недостатке. Већина екраноплана не може да лети изнад неравне површине. Немају велике маневарске могућности, не могу бити блиндирани и не могу носити противваздушно наоружање, тако да су лак плен за ловачке авионе.

Назив „Каспијско чудовиште“ у потпуности одговара експерименталном екраноплану направљеном 1966. године. Дугачак је 92 метра, а распон крила му је 77,6 метара. То је била највећа летелица док 1988. године није направљен авион Ан-225 "Мрија". За 15 година је "Каспијско чудовиште" прошло читаву серију тестирања, а затим се срушило 1980. године. Пројекат је обустављен, али је послужио као основа за будуће екраноплане.

Један од потомака "Каспијског чудовишта" био је десантни брод "Орљонок" ("Орлић"). Он је превозио 150 војника и два борбена возила пешадије. "Орљонок" је могао да полети и приземљи се чак и за време велике буре.

Хаос на улицама Мадрида: Евакуисан метро због туче путника

Екраноплани класе „Луњ“ појавили су се 1986. године и изузетно су заинтересовали америчке војне стручњаке.

Овај екраноплан је био дугачак 73 метра, а могао је развити брзину крстарења већу од 500 км/час, тј. био је нешто попут ракетне крстарице само пет пута бржи.

"Луњ" је био наоружан противбродским крстарећим ракетама П-270 „Москит“, тако да је представљао опасност по носаче авиона.

Производња екраноплана је настављена и после распада Совјетског Савеза. Пројектовано је још неколико оваквих апарата са ограниченим могућностима. Данас у Русији поново постаје актуелна идеја производње тешких вишенаменских екраноплана цивилне и војне намене.

Уколико САД прекше Споразум о отвореном небу, Русија има спреман жесток одговор

Екраноплан "Чајка 2" ("Галеб") биће завршен 2019-2020. године. Прва "Чајка" је произведена током 1970-их. Нови брод ће бити коришћен и у цивилне и у војне сврхе.

Компанија "Радар MMS" koja је пројектовала овај апарат планира да извози "Чајку 2" у Индију. И тај екраноплан може бити наоружан крстарећим ракетама "БраМос", "Чајка 3" је пројекат будућности.

Нису познати детаљи, али се зна да ће тај транспортни екраноплан бити тежи од његових претходника и моћи ће да носи 100 тона терета.