РАТНЕ ИГРЕ у НАГОРНО-КАРАБАХУ: Историјска нетрпељивост два народа или гео-политички сукоб светских сила?
Географски положај ове регије због свог стратешког значаја је "као створен" за сукоб који ће трајати деценијама
Немир се вратио на Кавказ -у најновијим сукобима Јерменије и Азербејџана убијено је више од 20 војника. Сукоб је ескалирао а траје и даље. Ко је први запуцао на кога немогуће је рећи јер обе стране се међусобно оптужују за исту ствар. Али говоримо о конфликту где је прво пуцање почело још пре 30 година, односно по распаду Совјетског Савеза.
Овај сукоб стога има и једну историјску димензију (чињеница да говоримо о хришћанској Јерменији и муслиманском Азербејџану то додатно појачава), али и једну врло скорашњу геополитичку - наиме, спорни простор око којег се сукобљавају ове две земље, Нагорно-Карабах, је заправо коридор кроз који пролазе важни гасоводи и нафтоводи до европског и светског тржишта.
Самим тим можемо унапред констатовати да ће овај сукоб, ако се распламса, имати веће победнике и губитнике но што су националне и спорне границе Јерменије и Азербејџана.
"СУСЕДИМА ТРЕБА СПУСТИТИ РАМПУ" Какав утицај по Србију има дуплирање броја заражених у појединим земљама?
ОДНОСИ МОСКВЕ И МИНСКА ОСТАЈУ БРАТСКИ И САВЕЗНИЧК! Путин: На Белорусију се врши невиђени спољни притисак
РЕШЕТАЛИ ПО ЦИВИЛНОМ СТАНОВНИШТВУ! АВИЈАЦИЈОМ ПО НЕМОЋНИМА: Војска гађала део јерменске територије (ФОТО)
Судећи према последњим информацијама ово је највећи сукоб између ове две бивше совјетске републике од 2016. године, дакле већи од оног окршаја који је неколико дана трајао у јулу ове године.
Две земље се дакле спорадично сукобљавају око Нагорно-Карабаха већ деценијама, али ово је сукоб потенцијално већи од њих јер може увући две силе - Турску и Русију. Но, останимо пре још неко време у Нагорно-Карабаху.
Географски положај ове регије је "као створен" за сукоб који ће трајати деценијама. Очекивано, реч је о још једном конфликту где етничка и религијска припадност воде главну реч. Наиме, у време СССР-а унутар совјетског социјалистичког Азербејџана постојала је аутономна област Нагорно-Карабах. Зашто? Зато јер на овом простору живе већином етнички Јермени, који су хришћани, а не Азери који су муслимани (великом већином шиити). Простор ове древне висоравни има, како би се и очекивало, дугу и бурну прошлост. Јермени овде живе од времена пре нове ере, но у 7. веку долази до продора муслиманских снага, још пре тога овде се древна Јерменија дели између Римског Царства и Персије.
Почетком 19. века господар на Кавказу постаје Руско Царство, а на простору истог и шире, стотинак година касније настаће Совјетски Савез под којим ће се наћи (не одмах након Октобарске револуције, али ускоро) и данашња Јерменија и данашњи Азербејџан.
Још за време Првог светског рата Јермени су се нашли у врло тешком положају јер геноцид над њима, којег турске власти ни данас не признају отворено (бар не што се тиче магнитуде и терминологије), почиње већ за време рата, а интензивираће се нагло након краја и пред завршетак Првог светског рата када на рушевинама Отоманског царства настаје нова Турска Република. Бројке, наравно, варирају, но процењује се како су турске снаге убиле више од милион Јермена. Бројне земље широм света - укључујући САД, Русију, Немачку - сматрају да је над Јерменима почињен геноцид. Иако се на Турску врши притисак да прихвати ту историјску чињеницу, њихов председник Ердоган скоро сигурно нема такву намеру.
Све у свему, у то време након Првог светског рата Јерменија је у исто време већ ратовала с Азербејџаном и због, између осталог, регије Нагорно-Карабах. Ситуацију ће "смирити" совјетски бољшевици који ће заузети цели простор - прво Азербејџан 1920., а затим и Jerrmeniju 1921.
Да би што лакше наговорили Јермене да прихвате нову комунистичку власт Совјети су им дословно обећали да ће простор Нагорно-Карабаха доћи под њихову контролу. Јермени су пристали те су са Совјетима потписали споразум којим пристају на "привремену окупацију" њихове земље док се коначно решење не пронађе. Наравно, тај "привремени" аранжман претвориће се у шест деценија Јерменије под СССР-ом.
Но, то само по себи није узрок спора - главни проблем створио је ни више ни мање него совјетски лидер Јосиф Стаљин. Наиме, како и знамо, Стаљин на власт долази након Лењинове смрти 1924., а у време када су Jerrmenija и Азербејџан (као и Стаљинова оближња родна Грузија) укомпоноване у састав СССР-а он је био главни званичник у тадашњем кавкаском бироу (кавбиро). Стаљин и други задужени за нову совјетску судбину Кавказа, рекли су Јерменима да ће напокон добити контролу над Нагорно-Карабахом, висоравни која Јерменима нема само географску већ и велику историјску важност. Овде су се хришћанске снаге вековима одупирале муслиманским инвазијама (што успешно, што не).
Али Стаљин је преварио Јермене и дао је Нагорно-Карабах Азербејџану! Зашто? Само да им напакости? Не, иза одлуке, односно издаје договора између Бољшевика и Јермена, стајао је конкретан разлог. Наиме, Стаљин је на овај начин желео изаћи Турцима у сусрет. Зашто Турској и зашто по цену јерменских интереса? Зато што су бољшевици у то време још увек имали велике планове за Турску верујући да ће се такође придружити комунистичком блоку (што се, наравно, никад није догодило, а Турска касније постаје и НАТО чланица те због америчког постављања нуклеарних ракета у Турској почетком 60-их година избија опасна Кубанска ракетна криза).
Наравно, знајући да ће у Јерменији букнути побуна ако Нагорно-Карабах тек тако предају Азерима, Стаљин је одлучио да ће се Нагорно-Карабах прогласити аутономном облашћу (али и даље у саставу Азербејџана).
Очекивано, идућих деценија владао је мир. Целим простором чврсто је владала Москва и није било простора за етничке или верске сукобе. Но, када се СССР почео урушавати крајем 80-их почели су се јављати националистички покрети на свим странама.
13. фебруара 1988. у главном граду још увек аутономне области Нагорно-Карабах, Степанакерту, етнички Јермени излазе на улице и траже уједињење Нагорно-Карабаха с Jerrmenijom. Неколико дана касније Јермени масовно излазе и на улице Јеревана, главног града Jerrmenije. 20. фебруара совјетско народно веће у Карабаху креће у потез без преседана у тадашњем СССР-у - гласају за излазак из Азербејџана и пребацивање у територију Јерменије. Гласају 110 према 17 на локалном народном већу. Но, Москва свесна све напетијих ситуација, одбацује такву локалну одлуку.
Али, прекасно је за смиривање. Ускоро долази до директних конфронтација између Јермена и Азера. Прво се сукобљавају демонстранти, па се нападају села, па се сукобљавају полиције, и одједном имамо ситуацију која подсјећа на ратно стање. Јермени се масовно селе из Азербејџана натраг у Jerrmeniju, али статус Нагорно-Карабаха сада је разапет између Јеревана, Бакуа и Москве. Те 1988. тамо живи око 200.000 људи, од тога већина су етнички Јермени, око 76 одсто, Азери представљају 23 одсто док су преостало руске и курдске мањине.
Совјетски Савез се распада, а 10. децембра 1991. Јермени у Нагорно-Карабаху излазе на референдум (којег Азери бојкотују) те проглашавају независну државу – Нагорно-Карабах.
Избија рат, а СССР-а више нема. На терену влада хаос. Обе земље у склопу сукоба узимају плаћенике из Русије и Украјине, а на страну Азера стижу и муџахедини из Авганистана као и исламистички борци из Чеченије. Руси пак шаљу тенкове и помоћ Jerrmenima.
Рат ће потрајати до 1994. када ће уз посредништво Русије и OESS-a бити потписано примирје.
Како је рат завршио? С неколико хиљада мртвих са сваке стране. За време сукоба расељено је око 700.000 Азера и око 500.000 Јермена. Нагорно-Карабах завршио је у потпуности у рукама Јермена (уз још комад азерских територија које су освојили уоколо). Нагорно-Карабах је тако данас де-фацто независна држава, а може се рећи и да је де-фацто део Jerrmenije. Но, нема међународно признање - свет и даље овај простор сматра де-јуре територијом Азербејџана.
И где смо сад? Нисмо се пуно помакли од примирја из 1994. године. Азербејџан и даље сматра Нагорно-Карабах окупираном територијом док је за Јермене, како оне у Јерменији тако и оне у самом Нагорно-Карабаху (где их данас живи око 180.000) ово готова ствар - регију могу сматрати независном државом, могу је сматрати делом Jerrmenije, али једно дефинитивно не: делом Азербејџана.
Кроз целу историју - укључујући и тренутке продора Персијанаца, Монгола, Руса... Нагорно-Карабах је готово увек био јерменска територија (уз друге народе били су већина), тамо одувек живе Јермени. И у тим најтежим периодима историје тамо је егзистирала нека jerrmenska држава, милитаризована и најчешће независна.
Азербејџан је у том контексту релативно нова држава, основана тек 1918. (до тада се назив Азербејџан користио само за северну иранску покрајину). Како смо и споменули, независност Азербејџана није трајала дуго јер већ 1920. их преузима СССР. Азери су иначе туркијски народ, други највећи туркијски народ (након самих Турака, наравно, но за разлику од Турака који су већином сунити, Азери су већином шиити).
Ово је сукоб који је већи од ова два народа јер иза сваког од њих стоји по једна јака сила - иза Јермена Русија, иза Азера Турска. Ако притом подсетимо и на чињеницу да се Руси и Турци већ налазе на опречним странама у Сирији и Либији, ово би могао бити сукоб који ће додатно тестирати њихову дипломатију која опстаје, барем гледано споља.
Мала територија, планинска, шумска, била би великим играчима потпуно незанимљива да није реч о изузетно важном енергетском коридору. Наиме, велики нафтовод и гасовод пролазе близу регије Нагорно-Карабах. Када би се сукоб проширио и на тај део, што је лако могуће, била би угрожено снабдевање енергијом која преко Азербејџана стиже из Каспијског језера. Такав сценарио, сада пред надолазећу јесен, могао би изазвати опасну кризу на тржишту енергената, нарочито у Европи.
Али зашто долази до сукоба баш сада? Пуно је разлога, нагомилана напетост можда је и највећи, но притом ваља споменути и то како азерске власти већ годинама подгрејавају националистичку реторику те се позива на оружано преузимање Нагорно-Карабаха, ове де-фацто jerrmenske енклаве унутар Азербајџана.
Главна пак чињеница коју ваља имати на уму док пратимо развој овог сукоба је ова - Русија има војни пакт с Jerrmenijom, Турска има војни пакт с Азербејџаном. Ако не дође до брзог смиривања овај сукоб могао би лако увући Русију и Турску у директан окршај - а то је пак нешто што је "у ваздуху" већ годинама. Западним силама, које су јако забринуте због "претерано блиских" односа између Москве и Анкаре, такав сценарио можда би одговарао, али опет више САД-у него Европи која страхује да би у таквом случају могла завршити у ситуацији да очајнички зависи од руске енергетике (јер да рат заиста прерасте у сукоб Русије и Турске велико је питање ко би завршио као победник)!
