Саудијска Арабија ОТЕЛА либанског премијера: Почиње НОВИ РАТ на Блиском Истоку
Несвакидашњи преседан у међународним односима
Либански премијер Саад Ал Харири који је прошле седмице поднео оставку, а извори наводе како се налази у Саудијској Арабији где је заправо заробљен, јуче се напокон огласио у телевизијском интервјуу и рекао како није тачно да се налази у саудијском заробљеништву те да ће се вратити у Либан кроз неколико дана, како би потврдио своју оставку на место премијера.
Прочитајте и:
Наиме, он је сугерисао како постоји могућност да повуче своју оставку, уколико либански Хезболах престане с "уплитањем" у регионална питања. Конкретно је истакао како би услов за опозив његове оставке био тај да Хезболах пристане на неукључивање у регионалне сукобе као што је рат у Јемену.
Иако Харири тврди како је слободан човек и како није у никаквом облику заробљеништва у Саудијској Арабији, овај његов коментар звучи као да саудијске власти говоре кроз њега. Говоримо о ултиматуму, не само Хезболаху, већ и целој држави Либан. Свима је јасно, да ако Харири остане при томе да подноси оставку, онда ће се у Либану, због односа политичких, али и секташких снага, догодити велика криза која би лако могла прерасти и у оружане сукобе. Либан тада постаје лака мета за стране војне агресије, а Израел своју прилику и аргументе чека већ друже времена.
Саудијска Арабија могла би се директно војно уплести, тврдећи како морају зауставити либански Хезболах који им, као ирански експонент представља претњу. Током викенда дошло је до експлозије на нафтоводу који спаја Саудијску Арабију и Бахреин - овај инцидент већ се приписао "иранским терористима". Другим речима, стварају се поводи за сукоб.
Рат у Сирији се завршава и задње што би им у овом тренутку требало је то да морају (поново) са војском да уђу у Либан, али управо такав сценарио не може се отписати.
Харири истиче како се народ Либана налази у великој опасности јер би земље Залива могле ускоро увести санкције против Либана и тврди како је његово подношење оставке "позитиван шок" његовој земљи која је у опасности.
Подсетимо, он је за време говора у којем је поднео оставку рекао како му је живот угрожен и притом сугерисао како иза тога стоје Хезболах и њихов спонзор Иран.
Занимљиво је да чак ни високи либански званичници, па и они из Хариријевог табора, не верују да је он данас слободан човек, како тврди, већ да њиме управља Саудијска Арабија и да се заправо налази у некој врсти кућног притвора.
Харири је, међутим, и даље врло утицајан (и притом врло богат), нарочито међу анти-Хезболах Либанцима, радикалним сунитима који су склони Саудијској Арабији и који верују како Иран, шиитска сила, преузима контролу над њиховом земљом. Утицај Ирана над Либаном немогуће је оспорити, само постојање и моћ Хезболаха живи је доказ. Управо из те чињенице произлазе све постојеће напетости.
Сукоб две силе
Може се рећи како је премијер Саад Ал Харири саудијска марионета, али у исто време, многи ће рећи како је Хезболах марионета Ирана. У таквој ситуацији имамо земљу која је растрзана између неколико снажних интереса, а свака ситуација у којој један од тих интереса жели оснажити своју позицију у Либану може довести до сукоба и рата. У овом случају то је Саудијска Арабија која се већ налази под вођством престолонаследника принца Салмана који има велике амбиције и жели саудијски утицај ојачати широм региона, избацујући притом ирански.
Либанци, укључујући и Хариријеве присталице не желе дестабилизацију земље. Међутим, Саудијска Арабија је жели, нарочито ако таква дестабилизација може смањити ирански утицај. Исто се покушало у Сирији, али тамо је, како ствари стоје, ситуација завршила лоше по архитекте пројекта дестабилизације јер Иран данас у Сирији заправо има пуно већу улогу него што је имао пре почетка рата 2011.
Прочитајте и:
Либански председник Мишел Аун поручио је како одбија прихватити Хариријеву оставку уколико се овај не врати у земљу. Харири сада пак поручује: "Ја сам слободан у краљевини. Ако желим сутра отпутовати, могу". На то је рекао како ће се вратити у Либан за 2 или 3 дана.
Али, гледајући актуелни интервју, нешто очито мучи Харирија. Наиме, у једном тренутку очи су му се видно напуниле сузама на шта га је водитељка упитала хоће ли да одговара на додатна питања, а овај је рекао да не жели јер је уморан.
Након Хариријеве оставке, Саудијска Арабија поручила је, како им је Либан "објавио рат". Као потенцијални аргумент користе тврдњу да је Хезболах, у сарадњи с Ираном, снабдео јеменске Хуте балистичким ракетама, па су они пре недељу дана гађали саудијски међународни аеродром у главном граду Ријаду.
Прошлог петка је лидер Хезболаха, Хасан Насралах, поручио како је Саудијска Арабија та која је Либану објавила рат.
Западне земље, на челу са САД и Француском, изразиле су подршку либанским властима, сигнализирајући како у овом пројекту неће подржати Саудијску Арабију. Међутим, Саудијској Арабији, подршка и не треба - довољно је да Запад једноставно "окрене главу", као у случају Јемена.
Заробљен по изласку из авиона
Све је почело у ноћи 2. новембра када Харири добија телефонски позив у којем му поручују да га саудијски краљ Салман зове на састанак и да се треба појавити хитно, већ сутра. Харири, лојалан Ријаду, потврђује долазак својим авионом за сутра - 3. новембар, петак. У исто време члановима свог кабинета поручује како ће се расправе наставити у понедељак и да наставе припреме за његов сусрет с египатским председником Сисијем током викенда у црвеноморском одмаралишту Шарм Ел Шеик.
Харири нипошто није одавао утисак да планира поднети оставку. Посету Саудијској Арабији сматрао је "позивом на консултације". Када је следећег дана слетео у Ријад одмах је знао да се нешто јако чудно догађа - наиме, нико га није дочекао. Онда је изашао из авиона и речено му је да преда телефон. Све је било јасније. Ускоро ће саудијска телевизија емитовати његов говор у којем подноси оставку јер се "боји за живот"
Харири је, изгледа, сугерисао како се против Хезболаха треба борити другим средствима, не директним војним нападом, на чему је инсистирао Ријад. То је нешто што нису хтели чути - хтели су удар на Хезболах, па чак и по цени рата у Либану, а то им чак ни Харири није могао дати.
Истог дана либански председник Мишел Аун јавља страним амбасадорима у Бејруту како је Харири отет.
Свет ћути на саудијску агресију
Очигледна отмица Харирија долази у тренутку када је у Саудијској Арабији приведено више од 200 особа, укључујући и 11 принчева, а ту су и актуелни бивши и садашњи министри, тајкуни и други. Реч је о великој акцији коју спроводи престолонаследник, принц Салман, решавајући се "непожељних" актера.
Саудијске власти заправо желе промену вођства у Хариријевој сунитској странци Покрет Будућност, мичући њега и стављајући на његово место његовог брата Бахаа Харирија. Двојица браће иначе нису у добрим односима и ставови им се поприлично разликују у појединим кључним стварима. Не треба посебно истицати како је Бахаа још лојалнији Ријаду, човек који би био спреман сопствену земљу увести у рат за саудијске интересе.
Ситуација у којој се Либан нашао изузетно тешка. Саудијска Арабија није била овако агресивна и у својој агресији одважна већ годинама. Свет још једном шутке посматра саудијски напад - отмицу једног демократски изабраног премијера. Углавном, што због петро-долара, што због других дубоких веза с Ријадом, свет још једном показује како је немоћан пред саудијским двором.
Харири се треба бојати за живот, али нису Хезболах и Иран ти који су му ставили мету на чело, већ његови савезници. Међутим, за живот се сада треба страховати цео Либан јер млади агресивни и амбициозни принц преузима саудијски трон и жели одмах обрачун с највећим ривалом, Ираном и свим иранским савезницима. Прича је то стара колико су старе и битке између краљевина, али се догађа данас, на крају 2017. године.
Саудијска Арабија жели Либан бацити на колена, а ако треба и запалити га новим грађанским ратом, јер је то земља у којој постоји и једино може постојати Хезболах.