СЛИЧАН СЕ СЛИЧНОМ РАДУЈЕ Научници на основу вашег мозга могу да препознају ко су вам ПРИЈАТЕЉИ
Изненађујући резулатати истраживања
Слични се друже, каже стара пословица, а показало је истраживање научника и психолога школе Ајви Лиг, који су прегледали мозгове 42 студента и пратили њихове реакције на гледање старијих снимака.
Прочитајте и:
Наиме, студентима су пуштани делови емисије "Амерички најсмешнији кућни снимци", укључујући клип астронаута на Међународној космичкој станици, венчање и друго.
Скенирањем мозгова је утврђено да су пријатељи који су гледали исти клип реаговали на невероватно сличан начин – осветлили су се исти делови мозга, и то они повезани са мотивацијом, учењем, емоционалном обрадом и памћењем.
- Сличности у шемама реакције мозгова су биле толико велике да смо их могли користити да предвидимо који су учесници студије пријатељи – истакли су истраживачи.
Америчке демократе спремају свог кандидата ПРОТИВ ТРАМПА: Он је потомак славног председника САД
Исто тако, људи који нису били пријатељи имали су различите реакције на исти клип.
- Наши резултати указују да пријатељи процесуирају свет око себе на веома сличне начине – истакла је вођа студије Керолин Паркинсон.
Аутори сматрају да је разлог томе што се добро осећамо кад проводимо време с неким ко осећа као ми,а истраживачи су оценили да такве сличности јачају наше вредности, мишљења и интересе.
- Оно што, међутим, није јасно, је да ли људи траже пријатеље чији су мозгови слични њиховима, или пријатељи мењају наше начине на које мозак реагује на стимуланс – изјавио је за "Бизнис инсајдер" коаутор студије Адам Клајнбаум, професор са Дартмута.
- Ми мислимо да се догађа обоје – додао је он.
Ипак, једна студија из 2014, спроведена над 1.932 особе свих животних доба, показала је да људи теже бирају пријатеље са себи сличним генетским типовима. Истраживачи су открили да су генетске сличности пријатељских парова у просеку биле блиске колико и са рођацима четвртог колена.
Нова студија корејских научника, објављена овог месеца, указала је на разлике у мозговима људи који имају више пријатеља. Кад појединац има много пријатеља, он има и повећани неокортекс, подручје које се зове и "друштвени мозак", јер се сматра да игра улогу у друштвеној интеракцији. Учесници ове студије нису били студенти, већ Корејци старости преко 60 година.
