Како ће се окончати процес Брегзита, шта ће одлучити Ким Џонг Ун, да ли ће десница наставити да јача...
На пољу међународне политике су се догодиле бројне трзавице, али исто тако и сусрети и споразуми на које се чекало годинама. На основу тога можемо да претпоставимо да ће 2019. годна бити један изузетно непредвидив наставак приче. Од светских лидера се у предстојећем периоду очекује много, па се само можемо надати да ће нас позитивно изненадити.
Следеће године пратићемо изборе у широм света, а неки би могли да буду кључни за мир у одређеном региону. Свет се суочава са страхом од могуће економске кризе и трговинског рата, али се исто тако нада мировним споразумима и састанцима светских лидера на највишем нивоу, који би могли да донесу позитивне промене.
ИЗБОРИ ЗА 2019. ГОДИНУ
Избори за пет чланова Савета безбедности УН. Они ће бити одржани средином 2019. године, а изабране државе ће мандат започети 1. јануара 2020. године, а који ће важити две године.
Европске земље ће се суочити са бројним преломним тренуцима које доносе избори у следећим државама: Албанија, Бугарска, Уједињено Краљевство (локални избори), Хрватска, Македонија, Румунија, Украјина (председнички избори), избори за Европски парламент 26. маја, Финска, Грчка, Украјина (парламентарни избори), а ту си и регионални избори у Шпанији 26. маја али без Каталоније, Андалузије, Баскије и Галиције...
На афричком континенту се очекује врућа политичка 2019. година, с обзиром да се организују бројни председнички, парламентарни и општи избори. То су следеће државе: Алжир, Тунис (председнички избори и парламентарни избори), Чад (парламентарни), Боцвана, Демократска република Конго, Мозамбик, Нигерија, Јужна Африка (општи избори)...
Слична ситуација се очекију и у Азији где се избори организују у следећим земљама: Авганистан (председнички избори), Хонг Конг, Турска (локални), Индија, Филипини (општи избори), Узбекистан (парламентарни избори)...
Када је реч о Блиском истоку, ту нас очекују избори у Израелу и то парламентарни 9. априла. Ову државу већ дуже време потреса политичка криза, управо због оптужби и истрага које се води против премијера Бењамина Нетанијахуа и његове супруге због корупције.
Светски медији већ пишу да би следеће године амерички председник Доналд Трамп могао да буде смењен. Кажу да постоји вероватноћа да се процес покрене, али да дође до тога да он заиста буде склоњен са лидерске позиције - то је већ мало вероватно.
Према америчком уставу, Заступнички дом може да покрене импичмент председника већином гласова, али је неће довести до тога да Трамп напусти Белу кућу. Након тога се покреће суђење у Сенату, где је потребна двотрећинска већина како би председник био смењен.
Иако ће се доста причати о импичементу у 2019. години, чини се да ће Трамп успети да издржи још једну годину на челу САД.
Доналд Трамп / Извор: Реутерс
АМЕРИЧКА ЕКОНОМИЈА
Стање америчке економије ће утицати доста на америчку политику у 2019. и 2020. години. Релативно јака економија је спасила Републиканску партију, која је изгубила Заступнички дом током избора ове године, од још већих губитака.
Ако економија остане јака 2019. године, Републиканска партија ће стати уз Трампа. Међутим, ако ствари буду другачије, мало је вероватно да ће га партија заштитити.
Поједини медији пишу да би Америку могла да задеси нова "Велика депресија" и то на 90-ту годишњицу од оне која је светску економију гурнула у амбис 1929. године.
Амерички долари / Извор: Профимедиа/илустрација
НЕМАЧКА
Немачку канцеларку Ангелу Меркел очекује изузетно напета и непредвидива година. Она се крајем 2018. године повукла са чела своје партије ЦДУ.
Ако нова лидерка партије не буде делила ставове канцеларке у будућности, Меркеловој ће бити веома тешко да опстане на положају. То би могло да значи да би могла да поднесе оставку пре истака свог мандата 2021. године.
Уједињено Краљевство је на референдуму 2016. године изгласало да жели да напусти ЕУ. Преговори су започели 29. марта 2017. године. У новембру ове године је договорен какав ће бити споразум, а ЕУ истиче да неће бити даљих преговора. Британија би требала да напусти ЕУ у 19. марта 2019. године.
Како ће то изгледати, да ли ће бити трзавица, да ли ће Британија можда одустати од свега, видећемо следеће године.
Поједини медији преносе да би на крају процеса Брегзита, Тереза Меј могла да буде смењена са места премијера, па би тако Велика Британија могла да добије новог премијара 2019. године.
Њузвик је објавио да је током састанка партије Јединствена Русија, међу појединим званичницима било речи, да би руски председник Владимир Путин могао доживотно да остане на власти. То је могуће само ако се измени устав, али званичници наглашавају да још увек не постоји званично мишљење о целој ситуацији.
Након избора који су одржани ове године, Путин је рекао да неће мењати устав, али очигледно да западни медији ништа не препуштају случају. Биће интересантно пратити развој догађаја на руској политичкој сцени током 2019. године.
Када већ говоримо о Путину, познато је ће руски лидер посетити Србију 17. јануара 2019. године.
Очекује се да ће Русија и Кина учврстити своје партнерство током 2019. године, пошто већ дуже време сарађују у бројним областима.
Кремљ је у среду наговестио да би руски председник Владимир Путин могао да присуствује Светском економском форуму у Давосу који ће бити одржан од 22. до 25. јануара 2019. године. Он на овом скупу није био од 2009. године. Дмитриј Песков, портпарол Кремља је истакао да Путин сваке године добија позив да дође у Давос, али да ништа још увек није одлучио.
Бела кућа је истовремено објавила да ће амерички председник Доналд Трамп поново доћи у Давос и следеће године. Ово је одмах покренуло приче о сусрету двојице лидера управо у Швајцарској.
ШТА ЋЕ БИТИ СА МАКРОНОМ?
Због растућег незадовољства међу Французима светски медији пишу да ми могла да буде угрожена позиција француског председника Емануела Макрона. Од 17. новембра се одражвају протести широм земље. Почели су због увећања цена горива, а онда су прерасли у опште незадовољство постојећом гарнитуром на власти.
Иако се Макрон обратио народу и пристао да неке ствари промени, они истичу да то није довољно и настављају да излазе на улице сваког викенда. Ситуација би могла додатно да се закомпликује 2019. године, што би могло да доведе и до пада Макрона са власти. За сада су то само нагађања.
САД и Кина су за сада постигле компримис око трговине и то на самиту Г20 у децембру. Трамп је пристао да сачека са увођењем царина на кинеску робу вредну 200 милијарди долара и понудио је рок од 90 дана за преговоре са Кином.
Преговори су планирали за јануар, па се расплет тек очекује. Ово би могло да се заврши договором на који ће пристати обе стране, али исто тако постоје и опасност од трговинског рата.
ЈАЧАЊЕ ДЕСНИЦЕ
Година 2019. ће бити прави изазов за демократске земље. Током ове године у многим европским државама, али и у остатку света су велики проценат гласова освојиле десничарске партије, а оно што сви чекају следеће године су избори за Европски парламент који ће бити одржани од 23. до 26. маја.
Поставља се питање која ће страна превагнути у 2019. години.
СЕВЕРНА КОРЕЈА
Током обраћања севернокорејског лидера Ким Џонг Уна 1. јануара 2019. године, можемо да сазнамо шта је планирао за следећу годину. Севернокорејска новинска агенција је 20. децембра објавила саопштење да неће уништити своје нуклеарно оружје све док САД не уклони своје са Корејског полуострва.
Следеће године бисмо могли да будемо сведоци новог самита између Трампа и Кима, али и погоршања односа, уколико ниједна страна не буде хтела да одступи од својих захтева.
Ким Џонг Ун / Извор: Профимедиа
МИР НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
Очекује се да ће се 2019. године, Трампова админстрација позабавити миром на Блиском истоку, између Израела и Палестине.
Трамп је свог зета и саветника Џерада Кушнера одредио као главну особу која ће водити овај процес. Једном приликом је чак рекао да ако он не буде могао ово да реши, да неће моћи нико.
Ники Хејли, одлазећа амбасадорка САД у УН, рекла је да ће предлог договора више користити Палестини, а да ће бити ризичнији за Израел.
Палестинци су већ нагласили да траже да се Израел повуче са свих територија које је окупирао 1967. године и да желе да за своју престоници прогласе Источни Јерусалим. Све европске земље су рекле да било је који споразум који не садржи ово, већ унапред осуђен на пропаст.
Ова земља је највећи извозник нафте на свету, па јој је потребно да се цена попне на 80 долара по барелу, јер то одговара њиховом буџету.
Међутим, ако цене буду пале 2019. године, то би могло лоше да се одрази на ову државу. Цена барела нафте тренутно износи 54 долара, упркос обавештењу ОПЕЦ-а да ће смањити производњу.
Од принца престолонаследника Мохамеда Бин Салмана се очекивало да буде велики реформатор, међутим сада све то пада у воду због изузетно непредвидиве спољне политике коју он води. То се посебно односи на убиство новинара Џамала Кашогија, због чега међународна јавност више не гледа благонаклоно на саудијског принца.
Због тога би СА могла да прође кроз велике промене што се тиче управљања у 2019. години, а могле би да јој се придруже Кувајт и Оман.
Постоји шанса да би могао да ескалира сукоб између Саудијске Арабије и Ирана. Ту је наравно и опасност од сукоба Израела и Ирана, што би био велики ризик за регион. Саудијски ембарго према Катару се неће окончати 2019. године. Ово ће Доху још више приближити Турској и Ирану.
