Супервулкан надомак Србије се буди: Регистроване свакодневне промене - пред нама су дани који би могли променити све

Флегрејска поља масивним супервулканом, почињу да се "буде", што узнемирава научну заједницу.

Флегрејска поља одређена су као супервулкан јер имају потенцијал да произведу ерупцију магнитуде осам степени, способну да испусти више од 800 кубних километара материјала.

Ова вулканска поља, смештена западно од Напуља у Италији, убрајају се међу осам највећих емитера вулканског угљен-диоксида на свету. Од 2005. године, посебно се издваја кратер Солфатара, који емитује све веће количине гасова, привлачећи пажњу истраживача и локалног становништва.  

Емисије гасова из кратера Солфатара

Ђанмарко Буоно, вулканолог из италијанског Националног института за геофизику и вулканологију (ИНГВ), води истраживање како би утврдио узроке овог пораста емисије гасова.  

- Процена извора угљен-диоксида је кључна за правилно разумевање онога што се дешава у магматском и хидротермалном систему - објашњава Буоно.  

Његов тим ради на развоју алата који може да разликује угљен-диоксид пореклом из магме од оног који настаје услед других процеса, што би могло да користи и другим вулканским регионима широм света.  

Шта је заправо супервулкан? 

У најједноставнијем смислу, супервулкан је "вулкан на стероидима". То је огроман вулкански систем способан за ерупције хиљадама пута јаче од обичног вулкана.  

Ове ерупције могу избацити више од 1.000 кубних километара материјала у атмосферу, што може имати катастрофалне последице по глобалну климу и животну средину.  

Вероватно сте чули за Yellowstone национални парк у САД-у – то је један од најпознатијих супервулкана, када супервулкан еруптира, може формирати огромну калдере, кратер који може бити широк десетинама километара.  

Због величине и реткости ових ерупција, научници их помно прате због потенцијалног утицаја на цео свет.  

Бројеви говоре доста 

Данас кратер Солфатара емитује између 4.000 и 5.000 тона угљен-диоксида дневно. За поређење, то је еквивалент емисијама сагоревања око 500.000 галона бензина дневно.  

У својој недавно објављеној студији у часопису Geology, Буоно и његови сарадници процењују да 20% до 40% овог угљен-диоксида потиче од растварања калцита у околним стенама, док се преосталих 60% до 80% повезује са подземном магмом.  

Наука иза гасова из кратера Солфатара  

Када се магма приближи површини Земље, притисак опада, што омогућава гасовима заробљеним у њој да се ослободе. Ти гасови укључују водену пару, угљен-диоксид и сумпор-диоксид.  

Научници прате вулкане кроз сеизмичка мерења, анализу деформација тла и испитивање гасова из фумарола – отвора на Земљиној кори из којих излазе пара и гасови.  

Повећање емисија гасова може бити знак потенцијалне вулканске активности. Међутим, не води сваки пораст емисија ерупцији. 

Понекад се угљен-диоксид ослобађа када врући подземни флуиди дођу у контакт са стенским слојевима, а не директно из магме.  

Праћење промена деценијама

Од 1983. године, италијански Национални институт за геофизику и вулканологију прати емисије гасова из кратера Солфатара.  

Проучавањем односа азота, хелијума и угљен-диоксида, истраживачи су првобитно закључили да гасови углавном потичу из дубоких магматских извора.  

- Фокусирали смо се углавном на гехемијске варијације, посебно угљен-диоксида, хелијума и азота, јер су то нереактивне супстанце које садрже информације о магми - објашњава Буоно.  

Али од 2005. године подаци су почели да одступају од типичних хемијских карактеристика магматских гасова. Ова промена се наставила, праћена растом температуре у плитком хидротермалном систему.  

До 2012. године ниво узбуне у региону је подигнут са зеленог на жути, указујући на појачану активност, али не и непосредну опасност од ерупције.  

Трагови у померању тла

Промене се нису дешавале само испод површине. Примећени су мањи земљотреси и деформације тла.  

Ови знаци указивали су на циркулацију врућих флуида испод површине. Када ти топли, кисели флуиди дођу у контакт са калцитом у стенама, може се ослободити додатни угљен-диоксид.  

Ранија истраживања стенских узорака показала су да калцит присутан у стенама има сличан састав као гасови који се емитују.  

На основу тих података, Буонов тим процењује да 20% до 40% угљен-диоксида у кратеру Солфатара долази од разградње калцита у стенама домаћинима.  

Зашто је ово важно? 

Разумевање извора емисије угљен-диоксида у вулканским регионима кључно је за безбедност становништва и праћење животне средине.  

Разликовање гасова из магме од оних који настају услед других процеса омогућава научницима боље предвиђање вулканских активности и процену ризика.  

Буоново истраживање не само да осветљава сложене процесе испод Флегрејска поља, већ пружа алате који би могли бити примењени и у другим вулканским областима.  

- Циљ нам је да пружимо алат за боље разликовање магматског и немагматског угљен-диоксида, који се може применити и на друге системе - наводи Буоно.  

Кратер Солфатара и будућност  

Укратко, разумевање процеса испод Флегрејских поља и кратера Солфатара од кључног је значаја – не само за науку већ и за људе широм света.  

Буонов тим је показао да повећање емисије угљен-диоксида није само резултат продора магме. Велики део овог гаса долази од интеракције топлих флуида са калцитом у стенама.  

Оваква сазнања омогућавају прецизније праћење вулканске активности и, што је још важније, чувају људске животе.  

Флегрејска поља подсећају нас да је наш свет увек у покрету. Научници попут Буона настављају да откривају тајне испод наших ногу, помажући нам да боље разумемо планету коју називамо домом.