СВЕТ СЕ НЕКОНТРОЛИСАНО НАОРУЖАВА Повећана куповина оружја због рата у Украјини, стручњаци ЗАБРИНУТИ: Ситуација је изузетно опасна!

Дојче веле наводи да се посебно велики раст бележи у Европи, Азији и на Блиском истоку.

С обзиром на велики број криза у свету није изненађење то што су водеће земље када је у питању наоружање, а то су САД, Кина и Русија, поново масовно повећале своје војне издатке. Не изненађује ни то што је војна потрошња у Африци, на Блиском истоку, у Европи, Азији и Океанији, Северној и Јужној Америци повећана по први пут од 2009.

Али, оно што чак ни у СИПРИ нису очекивали, јесте да је у 2023. процентуално највеће повећање издатака за наоружање, и то за невероватних 105 одсто, забележено у Демократској Републици Конго, земљи у којој већ дуго траје сукоб владе и различитих наоружаних група.

Сјао Лијанг, научни сарадник у програму СИПРИ-ја који се бави војним трошковима и индустријом наоружања, каже: 

-Оно што нас је изненадило јесте колико је повећање у остатку света, посебно у Латинској Америци и у Африци. У Мексику и Салвадору, на пример, владе су користиле војску за решавање унутрашњих проблема, односно за борбу против организованог криминала и насилних банди. Слични забрињавајући трендови постоје и у Еквадору и Бразилу.

Повећање, дакле, само по себи није неко претерано изненађење, али јесу његове размере и обим. А што се глобалног тренда тиче, и ако се актуелни сукоби и тензије наставе, вероватно ћемо бити сведоци даљег повећања у наредним годинама - каже Сјао Лијанг.

Русија прешла на ратну економију

Украјина је и даље извор сукоба број један, након руске инвазије. У 2023. години војна потрошња Русије у односу на њен бруто домаћи производа (БДП) достигла је највиши ниво још од распада Совјетског Савеза: 5,9 одсто, како је израчунао Сјао Лијанг. Истовремено, у Украјини је то износило 37 одсто БДП. Према истраживачу СИПРИ-ја, рат представља много већи притисак на Украјину, него на Русију. Према бројевима је то неравноправна битка, али Украјина је то успела да превазиђе захваљујући подршци Запада.

-Све чланице НАТО, осим њих три, повећале су своју потрошњу. Осим тога, једанаест од 31 чланице Алијансе достигло је или чак премашило циљ да се за одбрану издваја два одсто БДП. То је највише још од краја Хладног рата. Процењујемо да ће, чак и са уласком Финске и Шведске у НАТО, још више земаља постићи тај циљ и да ће укупна потрошња земаља НАТО наставити да расте - каже истраживач СИПРИ-ја.

Кина се наоружава – реагују Тајван, Јапан и Индија

Гледајући статистику СИПРИ-ја, одмах се уочава који то сукоб тиња већ дуже време и који је такође проузроковао да војна потрошња нагло порасте у 2023. Реч је о сукобу између Кине и Тајвана. Кина је у прошлој години потрошила још шест одсто више него годину дана раније. Пекинг је у војску уложио 296 милијарди долара, што је половина издатака у ту сврху у читавом региону Азије и Океаније.

Као одговор на то, своју потрошњу су за по 11 процената повећали и Јапан (50,2 милијарде долара) и Тајван (16,6 милијарди долара). Кина користи велики део свог све већег војног буџета да повећа борбену готовост њене армије, каже Сјао Лијанг.

-Потрошња Кине континуирано расте већ 29 година заредом, што је најдужи низ било које земље. То се догађа углавном паралелно с економским растом те земље, и без обзира на геополитичке тензије или глобалне кризе као што су рат у Украјини или пандемија ковида. Уједно, војна модернизација Кина доводи до тога да земље попут Јапана, Тајвана и Индије такође повећавају своју потрошњу - каже Сјао Лијанг.

„Војна безбедност поново је приоритет“

Још један значајан податак у извештају СИПРИ-ја јесте да је у Јужном Судану, земљи погођеној унутрашњим насиљем и грађанским ратом, војна потрошња у 2023. у односу на претходну годину порасла за 78 процената. У Европи је највећи раст забележила Пољска: 75 одсто, односно укупно 31,6 милијарди долара. А Иран је на четвртом месту по војним издацима на Блиском истоку: 10,3 милијарде долара.

Никлас Шерниг, политиколог са Лајбницовог института за истраживање мира и сукоба из Франкфурта, каже: 

-Живимо у времену када је војна безбедност поново постала приоритет, када се о безбедности поново размишља у војном смислу. У том погледу, ови бројеви су једноставно израз таквог начина размишљања.

А ако се притом посматрају примери Украјине или недавни ирански напади на Израел, онда се може закључити да је одбрана знатно скупља од напада. 

-Са садашњим беспилотним летелицама које Иран, на пример, испоручује Русији, а које и Иран сада користи, напори потребни за одбрану постали су енормно скупи - каже Шернинг.

Потребно је да наоружавање буде контролисано

Никлас Шерниг објавио је иначе и књигу о динамици и контроли наоружавања. Он оцењује да је разоружање данас тек далека перспектива, с обзиром на претње попут оних које представља нпр. рат у Украјини. Свет је, каже, тренутно у новој ери: ери неконтролисаног наоружавања, где већина споразума о контроли наоружања више није на снази или је суспендована. Због тога се државе широм света све више наоружавају, а то је спирала која доноси све већу нестабилност.

Зато се Шернинг залаже да се постави нови циљ: 

-Да се државе поново бар контролисано наоружавају. Да постоји договор: не наоружавамо се изнад одређеног нивоа. У том случају би се донекле успорила та динамика. Контрола наоружања би свакако могла да буде некакав међуциљ – дакле да се контролише и стабилизује наоружавање, а не да се свако наоружава како год хоће.

Блиски исток се такође наоружава

Врло је вероватно да ће следећи извештај СИПРИ-ја о војним расходима за 2024. годину показати још једно повећање – између осталог и зато што су рат у Гази и тензије на Блиском истоку већ 2023. изазвали највеће повећање потрошње у том региону у последњих десет година. Процењена војна потрошња на Блиском истоку порасла је за девет одсто, односно на 200 милијарди долара. Само је војна потрошња Израела – друга највећа у региону после Саудијске Арабије – порасла за 24 процента, односно на 27,5 милијарди долара.

Због свега тога, политиколог Никлас Шерниг је песимиста: 

-Уколико се не промени укупна политичка ситуација, не верујем да ће се тренд преокренути. То би било могуће само ако би у Украјини дошло до мира, који не би поделио земљу. 

У случају кинеско-тајванског сукоба, међутим, он и даље гаји наду да САД и Кина могу да контролишу ситуацију кроз преговоре. Па ипак:

-У овом тренутку, актуелна светска ситуација – а бројке СИПРИ-а то јасно одражавају – изузетно је опасна.

Извор: Србија Данас/Дојче веле