Тест за будућност Румуније! Парламентарни избори одлучују о скретању десно и руском утицају

Ђорђескуа, који се диви руском председнику Владимиру Путину, до победе је из анонимности довео изузетно успешан ТикТок видео, што је изазвало сумње на прикривену спољну интервенцију и упозорења политичких ривала на руски утицај, о чему је раније известио.

Иако су привлачни видео-снимци били неочекивани добитак, Ђорђескуови главни мотиви у кампањи имали су класичну популистичку привлачност. Истицао је традиционалне хришћанске вредности, обећавао да ће се заузети за економски искључене грађане и тврдио да ће учинити Румунију самодовољнијом у областима попут хране и енергије.

Адриан Аксинија, потпредседник крајње десничарске Алијансе за унију Румуна (АУР) и члан Европског парламента, рекао је да ће та питања доминирати у парламентарним изборима у недељу. Đorđeskku је био члан АУР пре него што се кандидовао за председника као независни кандидат.

- Чини се да се народ окреће суверенистичкој опцији и показује да више не прихвата да буде третиран као грађанин другог реда у Европи - рекао је он.

АУР је тренутно на врху анкета уочи парламентарних избора у недељу и очекује се да ће освојити нешто више од 22 одсто гласова, испред естаблишментске Социјалдемократске партије (ПСД), која је на нешто више од 21 одсто, према истраживању компаније АтласИнтел спроведеном протеклих дана.

Две друге крајње десничарске партије, СОС Румунија, на чијем је челу посланица ЕП Диана Сосоаца, и Странка младих, основана прошле године од стране бившег члана АУР, налазе се испод прага од петодсто потребног за улазак у парламент.

Странка која освоји највише гласова у недељу вероватно ће номиновати следећег премијера. Ако ниједна странка не освоји више од половине гласова, биће потребна коалиција.

У случају да АУР победи, могла би да покуша да формира мањинску владу са другим крајње десничарским партијама, ако пређу праг. Главне странке, чије бирачко тело опада јер Румуни одбацују естаблишмент, могле би бити невољне да склопе савез с крајњом десницом.

- Вероватноћа да Румунија након ових избора има мањинску владу је изузетно велика - рекао је Андреи Роман, извршни директор компаније АтласИнтел.

У октобру је Уставни суд Румуније забранио лидерски СОС Румунија да се кандидује за председника, наводећи да би њени антисемитистички и проруси ставови угрозили позицију земље у ЕУ и НАТО.

Сада тврди да ће њена партија профитирати од истог "антиглобалистичког и просуверенистичког" таласа који је Ђорђескуа довео на власт.

- Странка СОС Румунија коју водим осветиће се на парламентарним изборима 1. децембра и освојиће парламентарну већину, а ја ћу постати премијерка - рекла је Диана Сосоаца.

Овог викенда, много ће зависити од тога да ли ће Румуни озбиљно схватити упозорења главних политичких странака и националних власти да се Русија мешала у први круг избора.

Реформистичка председничка кандидаткиња Елена Ласцони, која ће се суочити с Ђорђескуом у другом кругу 8. децембра, упозорава Румуне да се налазе пред "егзистенцијалном борбом" за демократију и да би Ђорђеску и крајња десница могли да врате земљу ка Русији и мрачним данима диктатуре.

Румунске националне власти такође тврде да су избори били предмет сајбер напада и снажно сугеришу руску умешаност. У преседану, Уставни суд је у четвртак наредио поновно бројање гласова.

Србија Данас/Телеграф