Трамп повлачи потез који води Сирију у пропаст? Хиљаде терориста Исламске државе нестрпљиво чека свој тренутак да "оживе" организацију

Због тога су САД покренуле низ ваздушних напада на циљеве ИСИС-а, а америчке трупе, око 900 војника, остаће у источном делу земље да би спречиле наоружану терористичку групу да искористи политичке промене за јачање својих редова или повратак територијалне контроле. Посебан изазов представљају затвори под курдском контролом, у којима се налази око 12.000 заробљеника ИСИС-а, чије би ослобађање могло значајно да повећа опасност.

Постоји ризик да ће Доналд Трамп након уласка у Белу кућу следећег месеца повући трупе из Сирије, што би Курде оставило у рањивој позицији јер би морали да задрже контролу над логорима и да одбране своје територије од потенцијалних напада Исламиста.

- ИСИС још увек има ћелије спаваче које су повремено врло активне. Покушаће да нападну затворе да би ослободили своје затворенике - изјавила је курдска политичарка Илхам Ахмед, чланица Сиријског демократског савета, за новине The Натионал.

Портпарол СДФ-а (Сиријске демократске снаге) упозорио је и на могућност даљњих напада према стратешким подручјима попут града Кобанија. Исламска држава, настала је из остатака ал-Каиде у Ираку под вођством Абу Мусаба ал-Заркавија 2003. године.

У Сирији је такође од 2012. деловао Џабхат ал-Нусра (Фронт одбране), филијала ал-Каиде настала у време Сиријског грађанског рата.

Иако су две групе имале заједничке циљеве, укључујући глобални исламски калифат, Џабхат ал-Нусра је "суптилнија и подмуклија од ИСИС-а" па ју је теже обуздати или поразити јер користи елитну војну силу да би придобила савезнике међу сиријском оружаном опозицијом, како у анализи истиче Институт за проучавање рата. Једно време је Џабхат ал-Нусром командовао Абу Мохамед ал-Џолани, сада вођа милитантне групе Хајат Тахрир ал-Шам (ХТШ), која је покренула офанзиву и која је довела до пада Башара ал-Асада.

С временом се ХТС идеолошки дистанцирао од ИСИС-а, а сукоби између те две групе постали су интензивнији у годинама које су уследиле. 

После привременог пораза од стране америчких трупа, ИСИС је поново ојачао 2011. искоришћавајући политичку и безбедносну нестабилност у Ираку и Сирији. На свом врхунцу 2014. године, ИСИС је контролисао трећину Сирије и 40 одсто Ирака, управљајући подручјем на којем је живело око 10 милиона људи. Током тог раздобља, организација је спроводила бруталне методе репресије и ширила своју идеологију путем софистициране пропаганде, привлачећи многе стране борце.

До децембра 2017. ИСИС-ов калифат изгубио је 95 одсто своје територије, укључујући кључне градове Мосул у Ираку и Раку у Сирији, који су били његова највећа упоришта.

Премијер Ирака Хајдер ал-Абади прогласио је победу над ИСИС-ом у Ираку, али је организација наставила да испирише и изводи нападе широм света, укључујући Париз, Њујорк и Лондон.

Године 2018. кампања против ИСИС-а фокусирала се на источну Сирију. Сиријске демократске снаге, савез Курда и Арапа подржан од САД, поступно су ослобађале кључне положаје које је контролисао ИСИС. 2019. године СДФ је, уз помоћ америчких снага, поразио последњу територијалну енклаву ИСИС-а у Багоузу у источној Сирији. После пораза, многи припадници ИСИС-а завршили су у затворима и логорима у североисточној Сирији, где се налазе и данас.

Иако Исламска држава више не контролише територијалне поседе, наставља с деловањем у облику подземних активности, концентришући се на пустињским подручјима попут Деир ез-Зора, Раке и Хомса.

Према извештају Интернатионал Црисис Гроупа из 2022. године, ИСИС делује у четири кључне зоне у Сирији: у пустињи се наводно налази главна оперативна база, где се регрутују и обучавају нови чланови; на североистоку земље терористи циљају локалну управу да би дестабилизовали регију; на северозападу земље налазе се скровишта; а централну Сирију користе за премештање својих бораца и залиха.

Извештаји УН из марта ове године показује да ИСИС заиста јача док искоришћава линије контроле међу различитим актерима у Сирији током готово 14-годишњег грађанског рата. УН процењује да ИСИС у регији има између 3000 и 5000 бораца, од чега 500 до 600 оперише у централној сиријској пустињи, која је постала кључно логистичко средиште​. 

Смањени капацитет Исламске државе присилио је организацију на преусмјеравање стратегије према "моду преживљавања". Уместо настојања за контролом значајних територија, фокусирали су се на локализоване операције попут напада заседама, атентата и напада импровизираним експлозивним направама, често усмерене на војне циљеве и инфраструктуру, укључујући нападе близу нафтних поља. Многе њихове ћелије спавачи остају неактивне, чекајући наредбе за извођење напада, што додатно отежава напоре за њихово уништавање.

Децентрализована структура ИСИС-а омогућује групи висок ниво флексибилности и прилагодљивости, чинећи је тешком метом за сиријске владине снаге и међународне коалиције. Њихова способност спровођења спорадичних, али стратешки значајних напада представља трајни безбедносни изазов у регији, док напетости између различитих сиријских актера пружају простор за "оживљавање" ИСИС-а.

Србија Данас/Јутарњи.хр