ТРАМПОВА ПОБЕДНИЧКА СТРАТЕГИЈА: Како су белци "сахранили" Хилари
Доналд Трамп је у борби за победу на председничким изборима своју пажњу усмерио на карактерситичне слојеве америчког друштва.
Приоритети Трампове Стратегије
Доналд Трамп је своју пажњу усмерио на беле Американце. Још је Мит Ромни у своје време имао подршку 62 одсто белог становништва.
Из тог разлога, у Трамповој реторици су били видљиви негативни ставови према мањинама, којима је хтео да привуче гласове белих Американаца. Кандидат Републиканске партије одлучио се на овакав приступ због демографских одлика становништва САД.
Чак 75 одсто популације чине белци, што представља 211,4 милиона становника. Следе Латиноамериканци са 12,5 одсто удела у саставу популације, односно 35,3 милиона. На трећем месту су Афро-Американци са 12,3 одсто и 34,5 милиона, док Азијати чине 3,6 одсто, односно 10,2 милиона. Из тога је лако закључити због чега се Трамп одлучио да се сконцентрисе на листиће које ће у гласачке кутије убацивати бели Американци.
Најбитнија категорија биле су ''бејби бумер'' генерације, становнишво старије од 65 година. Чак 80 одсто ''бејби бумера'' чине бели Американци, јер су САД практично блокирале миграције у периоду између 1924. и 1965. године.
На мети Трампове пропаганде нашли су се и бели Американци без дипломе. Што се тиче факултетски образованих грађана, Демократска партија има константну предност, још од 2000. године и кандидатуре Ала Гора.
Још у периоду када су се у 2016. години за 45. председника САД такмичила четири кандидата, 51 одсто белаца без дипломе факултета пружило је подршку подршку Трампу, док је уз Хилари било свега 26 одсто. Што се тиче факултетски образованих белаца, Хилари је подржавало 47 одсто, а Трампа 33 одсто.
Барак Обама је добио седам поена више од факултетски образованих Американаца, него од оних који немају диплому, што је био највећи раскорак икада за једног кандидата Демократске партије.
Испоставило се да је Трампова страрегија била ефикасна. Од белог становништва САД за Републиканског кандидата гласало је 51 одсто, а за Клинтонову 33 одсто. Разлика од 18 одсто је успела да ублажи велику предност Хилари Клинтон у бројевима гласова Афро-Америчког и Латиноамеричког становништва. Афро-Американци - 83 одсто за Клинтон, само 3 одсто за Трампа. Латиноамериканци - 60 одсто за Клинтон, 17одсто за Трампа.
Утицај Афро-Америчког и Латиноамеричког становништва
До доласка Барака Обаме на место председника САД, Републиканци су увек могли да рачунају на 10 до 12 одсто Афро-Американаца. Трампу је било потребно да поврати што већи део тог процента, како би ојачао своје позиције у Охају, Пенсилванији и Северној Каролини, и како би превазишао неочекивану предност Клинтонове у Џорџији.
Демократе су се надале да ће Трампов оштар став према мигрантима повећати подршку коју ужива Хилари, не само међу Латиноамериканцима, него и америчким Азијатима.
На америчким председничким изборима 2016. године десио се један веома значајан скок. У односу на претходне изборе из 2012. године, појавило се чак 4 милиона нових Латиноамериканаца који су стасали за право на гласање!
Прогнозирало се да ће између 13 и 14,7 милиона Латиноамериканца изаћи на овогодишње гласање, што је приметан скок у односу на 11 милиона 2012. године и 10 милиона 2008. године. Демократска партија се надала да ће рано гласање Латиноамериканаца, вођених растућом антипатијом према Трампу, бити кључан фактор прликом гласања у важним државама.
Иако се у америчким медијима пажња посвећује Афро-Американцима, Латиноамериканцима, америчким Азијатима и осталим мањинама, бело становништво чини три четвртине популације, па је глас белих Американаца најзначајнији. Из тог разлога, Трампова стратегија је била веома мудра, док је подршка мањина коју је прокламовала Клинтонова, био потез недовољан да донесе победу. То је још једна чињеница која сведочи да су избори у САД специфични, компликовани, и да на њима влада принцип ''победник односи све''.
