ТРИ ПОШАСТИ СУ СЕ СПОЈИЛЕ И ПРЕТЕ ЧОВЕЧАНСТВУ: Научници кажу да немамо још много времена! (ВИДЕО)
Три највеће опасности с којима се суочавају људска бића на овој планети до сада су се чиниле неповезаним.
Ипак, научници су дошли до закључка како гојазност, потхрањеност и климатске промене чине ''Глобални синдро''’ – најтежу познату претњу људском здрављу и највећи изазов за нашу врсту и околину.
ТРИЛАТЕРАЛНИ САСТАНАК: Путин, Ердоган и Рохани 14. фебруара у Сочију
- До сада су потхрањеност и гојазност виђене као поларне супротности. У стварности обе су вођење истим нездравим, неправедним системима који су фокусирани само на привредни раст, док игноришу негативне здравствене последице - рекао је један од научника Бојд Свинбурн са универзитета Окланд.
- Климатске промене имају исту причу о добити и моћи, игноришући штету за околину - додаје он.
Сада када су спојили те три највеће опасности у једну, научници су у могућности да пронађу заједничко решење прије него што буде прекасно.
Истраживачки пројект који су водили Свинбурн и Вилијам Диц са универзитета Џорџ Вашингтон, пре три године, требао се да се бави само гојазношћу.
Патријарх Иринеј јасан: СПЦ не признаје нову украјинску "цркву"
Али када им се фокус проширио открили су како је проблем пуно већи. Врло брзо су дошли до закључка како ни једна земља није успела да смањипоражавајуће бројке када је гојазност у питању.
Чињеница је како негативном тренду можемо захвалити и политичарима, али и недостатку јавног интереса за смањенем овог проблема. У свему томе није занемарив ни снажан утицај прехрамбене индустрије, која само гледа профит. Није више битно загађује ли се планета или људи, профит је постао прва и једина интересна тачка.
Истраживачи упозоравају како здравствене проблеме везане уз прехрамбене навике зато морамо гледати као један заједнички проблем који у подржавајувелике компаније које не маре за здравствено стање популације као ни за будућност наше планете.
- Према тренутним прорачунима процењује се да ће се до 2050. године укупна потражња за храном и храном за животиње повећати за 50 одсто, односно 70 одсто уз даље алармантне последице попут изумирања врста, крчења шума, убрзавања климатских промена - стоји у истраживању.
- Само они с најекстремнијим стајалиштима могли би вјеровати да би ускраћивање наше индустрије помогло у побољшању прехране - казао је ЦНБЦ Тим Рајкрофт из Британске федерације за храну и пиће.
