"ТУРСКА ВИШЕ НИЈЕ ДЕО НАТО-А": Какве ДРАМАТИЧНЕ ПРОМЕНЕ чекају Турску након Ердоганове нове победе?
Пораз Кемала Киличдароглуа, који је обећавао да ће, уколико победи, земљу ставити на демократски курс, врло вероватно су славили у Москви, а са тугом дочекали на Западу
Турска је у недељу поново изабрала Реџепа Тајипа Ердогана за председника. У другом кругу избора Ердоган је однео око 52 одсто гласова.
ОГРОМАН ЦРНИ ОБЛАК ДИМА НАД ГРАДОМ: Прекид у снабдевању струјом, НАРЕЂЕНА ХИТНА ЕВАКУАЦИЈА
НАЈМАЊЕ ДВОЈЕ МРТВИХ У ТРАГЕДИЈИ ТОКОМ РОЂЕНДАНСКЕ ПРОСЛАВЕ: Потрага за несталима се наставља
НЕМА ШАЛЕ, А НИ ЗАШТИЋЕНИХ Изјава америчког политичара на састанку са Зеленским подигла толику буру да су Руси за њим расписали ПОТЕРНИЦУ
Ердоган, који је на власти више од две деценије, сада има нових пет година да води Турску, а главно питање је како ће његов нови мандат утицати на Турску и на Запад.
Као лидер лидер са најдужим стажом у историји Турске Републике, Ердоган је консолидовао власт током свог мандата, успоставивши за себе председнички систем.
Критичари кажу да је померио Турску са њених демократских основа ка ауторитарној владавини. Угушио је антивладине протесте и избегао истрагу о корупцији у свом најужем кругу.
Ердоган је преузео контролу над већином турских институција и ставио по страни либерале и критичаре.
Хуман Rights Watch је у свом извештају за 2022. навео да је Ердоганова АК партија деценијама уназадила рекорд Турске у погледу људских права, преноси Euronews.
Реџеп Тајип Ердоган популаран је међу конзервативним и религиозним бирачима. Бранио је права конзервативних муслимана након деценија одлучног секуларног режима, дозвољавајући женама да носе мараме у јавним зградама, као што су универзитети и државне службе, где су биле забрањене.
Ердоган би у наредном периоду могао да води радикалнију политику јер је пре избора проширио савез са исламистичким групама, као што су Худа Пар и Јениден Рефах.
Његова влада би могла бити под притиском ових странака да води више исламистичку политику.
Економска криза
Треба подсетити да су ови избори одржани усред велике економске кризе, погоршане разорним земљотресима који су у фебруару уништили градове на југоистоку земље.
Економисти кажу да је Ердоганова неортодоксна политика ниских каматних стопа упркос порасту цена довела инфлацију до 85 одсто прошле године, при чему је лира пала на једну десетину своје вредности у односу на долар током последње деценије.
Аналитичари предвиђају да ће Ердоганов први приоритет бити поправљање економије, али се не очекују велике промене у економском моделу уочи локалних избора 2024. године.
- У Турској има много економских проблема. Дакле, ово је најслабија тачка Ердогановог режима - рекао је за медије економиста Арда Тунца.
Прошле недеље је објављено да расту поделе међу АКП о будућој економској политици, при чему неки траже алтернативу Ердогановом контроверзном програму.
Након разорног земљотреса у фебруару, противници су мислили да ће га бирачи казнити због првобитно спорог одговора државе. Али у првом кругу гласања 14. маја, који је укључивао парламентарне изборе, АКП се појавила на врху у 10 од 11 провинција погођених земљотресима, помажући јој да обезбеди парламентарну већину заједно са својим савезницима. Ердоган је и у другом кругу у тим провинцијама уживао подршку.
Иако је користио национализам да задржи своју популарност, мало је вероватно да ће економске кризе бити решене брзо.
Спољна политика
Пораз Кемала Киличдароглуа, који је обећавао да ће, уколико победи, земљу ставити на демократски курс, врло вероватно су славили у Москви. Ердогану је, наиме, још док нису ни проглашени званични резултати, стигло писмо од Владимира Путина, у којем је Ердогана назвао драгим пријатељем и честитао му на победи.
С друге стране, неуспех Киличдароглуа је вероватно у западним земљама дочекан са тугом, јер је Турска под Ердоганом водила независну спољну политику и често се супротстављала.
Под Ердоганом, Турска је смањила војну моћ на Блиском истоку и шире, стварајући ближе везе са Русијом. У међувремену, односи са Европском унијом и Сједињеним Државама постају све затегнутији.
Он је спровео дипломатски "акт балансирања" откако је Русија извршила инвазију на Украјину, противећи се западним санкцијама Русији, док је истовремено слао дронове у Кијев.
Стручњаци сматрају да Ердоган не жели у потпуности прекине везе са Западом, али да сигурно хоће да вуче конце како њему одговара.
Баш због тога очекује се да ће и даље имати натегнуте и свађалачке односе са западним земљама.
- Турска се одваја од Запада, иако је духовно чланица НАТО, Турска више није део НАТО-а - рекао је економиста Арда Тунца.
