ТВ ДУЕЛ који је променио ТОК ИСТОРИЈЕ: Овако је битка на малом екрану ЗАУВЕК утицала на изборе широм света

Пре 58 година, први пут су се два кандидата на америчким председничким изборима суочила пред телевизијским камерама. Победник легендарног дуела био је Кенеди, а тих 60 минута заувек је променио ток изборних кампања.

Легендарна ТВ дебата, прва таква у исторји и прва у низу од четири колико их је било те 1960. године, одржана је у студију у Чикагу. И данас многи тврде да је Кендијева победа у том окршају заправо била пажљиво спремана медијска клопка.

Наиме, уочи дебате, анкете су благу предност давале Никсону. Главне теме у кампањи биле су национална безбедност, супротстављање растућој опасности од комунизма, јачање америчке војске и изградња светлије будућности за Америку. У суштини, ставови двојице кандидата по овим питањима нису се разилковали у тој мери колико их је другачијим учинила телевизијска слика.

Опште је мишљење да је превагу донео управо тај дуел, након којег су резултати анкете почели да се мењају - у корист Кенедија.

У очима 70 милиона Американаца колико их је било приковано за телевизор те вечери Кенеди је деловао убедљивије, пријемчљивије, па чак и лепше од уморног, бледог и наизглед нервозног Никсона. И то није случајно. Штаб Кенедијевих пажљиво је изучио свог противника, препознао његове слабости и спремио тактику.

Никсон који је кампању на терену водио буквално до самог уласка у студио, пред камерама се појавио уморан и измучен повредом колена због које је био и у болници. Управо због тога Кенедијев тим инсистирао је да кандидати стоје док говоре, знајући да ће Никсона дуготрајно стајање уморити.

Трик број два којим су се послужили Кенедијеви био је појачано грејање у студију на чему су инсистирали, знајући да се Никсон појачано зноји, што ће учинити да пред камерама делује нервозно и несигурно. Успели да договоре и да се лице кандидата током обраћања зумира, што је ставило додатни акценат на проблем знојења, а Никсон је у крупном кадру брисао грашке зноја са чела.

Занимљив детаљ који је допирнео целокупном утиску је да сам Никсон одбио да га нашминкају пред телевизијски наступ, што је помогло да Кенеди још више заблиста. Деловао је мирно и сталожено наспрам нервозног Никсона, и како је неко касније приметио ”свеже преплануо на калифорнијском сунцу”.

Какав је ефекат тог утиска био говори и следећи податак – они који су дебату гледали на ТВ-у сматрали су Кенедија за победника, а они који су је слушали на радију (мањи део публике) био је на страни Никсона.

Никсон је покушао да побошља утисак у наредним дебатама. Прихватио је шминку, чак је и на инсистирање својих сарадника био на такозваној милкшејк дијети. Деловао је убедљивије, а политички посматрачи тврде да је успео да добије другу и трећу дебату, док је четврта (која се сматра најјачом) била изједначена. Ипак, штету из првог сучељавања Никсон није успео да поправи.

Амерички бирачи били су заведени. Кенеди, кандидат демократа, у Белу кућу ушао је као најмлађи председник САД са својих 44. године у том тренутку. Разлика у гласовима била је тек 112.803 гласа више од Никсона.

Невиђени ФИЈАСКО у УН: Трампу се сви смеју, Ердоган напустио салу (ВИДЕО)

Многи постављају питање шта би било да је Никсон изашао као победник тог дана. Једна од теза је да би сасвим сигурно дошло до директног сукоба СССР-а и САД током Кубанске кризе. Наиме, 1962, годину дана пре атентата, Кенеди је одбио препоруку начелника здруженог штаба америчких оружаних снага да војно одговори на постављање нуклеарних пројектила Совјетског Савеза на Куби. Бројни политички аналитичари тврде да то Никсон не би урадио, што би практично био увод у Трећи светки рат.

Од дуела Кенеди Никсон, дуели кандидата постали су јако битни, а изборни штабови озбиљно се спремају за тај наступ. Истраживачи мисле да дебата не може да преокрене резултат за више од неколико процената (највише пет и то у екстремим случајевима), што значи да су кључне код неизвесних избора. Последња таква телевизијска дебата била је Трамп-Хилари, коју је обележила размена тешких речи и увреда.