У Словенији сутра ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ: Од 9 кандидата, чак 5 њих су жене

Словенија сутра бира петог по реду демократски изабраног председника од проглашења независности 1991. године, а у првом кругу ће учествовати девет кандидата, од којих су пет жене.

Словенија спремна за изборе 22. октобра: Закључена листа кандидата, Пахор главни фаворит

Пре шест година у Србији, данас у Македонији: Почела регионална конференција САМИТ 100 (ФОТО)

Ту функцију су до сада обављали Милан Кучан у два мандата, Јанез Дрновшек, Данило Турк и Борут Пахор, актуелни председник који ће се борити за још један мандат.

Ако га буде, други круг ће бити одржан 12. новембра.

Кандидати су: Људмила Новак из странке Нова Словенија - хришћански демократи, Марјан Шарец са Листе Марјана Шарца, Маја Маковец Бренчич из Странке модерног центра - СМЦ, Борут Пахор са листе Дејан Жидан и група бирача, Ангела Ликович, која представља Глас за децу и породицу и Борис Попович са листе Словенија заувек.

Кандидати су и Романа Томц из странке Словенске демократске странке - СДС, Сузана Лара Краусе са листе СЛС - Словенска народна странка и Андреј Шишко из Покрета Сједињена Словенија.

У бирачки списак је уписано 1.716.039 са правом гласа.

У Словенији не постоји, иначе, велики интерес за председничке изборе, иако се ради о највишој позицији у држави, којој су потребни авангардни политичари новог доба и за изазове у будућности.

Међу кандидатима за председника државе нису кључни политичари у држави, а изборна кампања не побуђује пажњу шире јавности.

Словенији потребан председник са визијом

Сматра се да је Словенији потребан председник или председница са визијом, који мора заједно са другим актерима на словеначкој политичкој и друштвеној сцени потражити општи друштвени консензус о будућности те републике са јасно опредељеним циљевима за будућност, јер се догађају велике геополитичке промене, које се тичу свих заинтересованих страна.

Словенија, сматрају аналитичари Међународног института за балканске и блискоисточне студије (ИФИМЕС), мора себи да постави нове циљеве, упркос томе што је чланица ЕУ.

Изговарања, да ће држава у основи следити политику ЕУ односно званичног Брисела указују на то, да Словенија нема јасне визије за будућност.

Држава би, сматра се, морала да пронађе своја решења и реализује своје интересе, што значи да мора да развија билатералне односе изван ЕУ и тражи нова тржишта, на којима до сада Словенија није била или је била незнатно присутна.

Словенија се, наиме, од 2008.године налази у комплексној економској и политичкој ситуацији.

Поједине бонитетне агенције су у последњем периоду приликом давања оцена Словенији, смањиле њене политичке ризике, што значи, да се полако побољшава политичка ситуација у држави.

Држава је још од осамостаљивања 1991.године снажно политички поларизована и непрестано се одвија оштра борба између тзв. снага континуитета (бивши комунисти), које симболизује бивши председник Словеније Милан Кучан и снага словеначког пролећа, које симболизује бивши премијер и председник Словеначке демократске странке (СДС) Јанез Јанша.

Садашњи председник Пахор наступа као независтан кандидат

Актуални председник Пахор је на прошлим председничким изборима наступио као председник Социјалдемократа (СД), а на предстојећим ће бити независни кандидат зато сто је његова странка одбила да га кандидује.

Аналитичари сматрају, да се председник Пахор по правилу није мешао ни у једно важно питање за земљу, већ га виде као пуког посматрача догађаја.

Од њега се након прошлих избора очекивало да ће унети нови замах у словеначки политички простор, да ће се наметнути у региону и на међународној сцени, али се то није догодило, сматрају аналитичари.

Очекивало се да ће постати конкуренција тадашњем председнику Хрватске Иви Јосиповићу, који је био препознатљив председник и поштован у региону и међународним круговима, оценил су аналитичари ИФИМЕС-а.

Пахор не само да није у томе усео, већ је његов углед, како се наводи, бледео и међу самим бирачима, јер је у председнички стил увео нешто што не спада у председничко понашање, као што су, на пример, "разговор са златном рибицом", "То ми ради мала" и друге "непристојне радње".

Био је, оцењују аналитичари, и најслабији словеначки премијер од када га прате бројне хипотеке међу којима је и слабо стање у Словеначкој војсци, фијаско у арбитражном соразуму са Хрватског који је он потписао, затим опозив тог споразума од Хрватске, као и то да је дозволио да званични Загреб ојача своју присутност у региону Западног Балкана за који се сматра да мора поново постати приоритет.