УСПОН "ЂАВОЉЕ ЋЕРКЕ" Ко је Марин Ле Пен, жена због које Запад са стрепњом чека резултате избора?
Сукоби Ле Пенове са Европском унијом, историја блискости са руским председником Владимиром Путином и недавни позив на зближавање НАТО-а и Русије подигли су обрве на Западу који сада са стрепњом чека резултате избора.
Освојивши друго месту у првом кругу председничких избора у Француској 10. априла, Марин Ле Пен је успела да своју крајње десничарску странку Национални скуп доведе у мејнстрим. Упорна националисткиња, која се на другом кругу у недељу такмичи против актуелног председника Емануела Макрона, наизглед је ублажила своје екстремистичке ставове, али и даље носи тежину наслеђа које је иза себе оставио њен отац и оснивач партије Жан-Мари Ле Пен.
Познат по својим контроверзним, расистичким и антисемитским коментарима, некада је називан "ле диабле“ (ђаво). Када је Ле Пенова напредовала у редовима, звали су је "ђавоља ћерка". Од тада је напорно радила да промени своју репутацију, али њени антиимигрантски и антиисламистички ставови остају у складу са идеологијом крајње деснице.
НЕСТАО ТУРИСТИЧКИ БРОД: Пријавили да тону, спасиоци нису пронашли преживеле
СКОРО ДВЕ ГОДИНЕ БИО ЗАРАЖЕН КОРОНОМ: Овај мушкарац је највећи БАКСУЗ - дефинитивно оборио рекорд
ФРАНЦУСКА СУТРА БИРА ПРЕДСЕДНИКА: Мртва трка између Макрона и Ле Пенове - ко ли ће однети победу?
Успон у француској политици
Рођена у августу 1968. године, Ле Пенова се у мемоарима присећа да је експлозија бомбе у породичном стану када је имала осам година била њено политичко буђење. Са дипломом из кривичног права, Ле Пенова се 1998. придружила очевој странци која је тада носила име Национални фронт.
Обављала је функције регионалног, општинског и посланика у Европском парламенту. Потпредседница странке постала је 2003. године, а осам година касније наследила је оца на месту шефа Националног фронта. Девет година касније учествовала је на председничким изборима и заузела треће место.
Ле Пенова се често дистанцирала од ставова свог оца, који је неколико пута осуђиван због говора мржње. Она га је избацила из странке 2015. након што је бранио своје изјаве из 1996. у којима је називао нацистичке гасне коморе само "детаљем у историји Другог светског рата“. Ле Пенова је тада јавно изразила своје неслагање са Жан-Маријем. Године 2018. чак је преименовала странку у Национални скуп, у даљем покушају да успостави сопствени идентитет.
У последњих пет година променила је или донекле ублажила свој став о имиграцији, хомосексуалним браковима и абортусу. Међутим, њени ставови и даље остају жестоко нативистички и конзервативни.
О имиграцији и исламу
Кампању Ле Пенове подстакао је успон лидера крајње деснице Ерика Земура. Иако је у првом кругу добио нешто више од седам одсто гласова, његова приврженост тврдокорној крајње десничарској идеологији као што је "теорија велике замене“, која сугерише да "елите“ желе да замене француско становништво неевропљанима, и његово одбијање да коегзистира са исламом, учинило је да Ле Пен изгледа као прихватљивији кандидат.
Међутим, окончање "неконтролисане имиграције" путем референдума такође је прво на листи дневног реда коју је поставила Ле Пенова. Иако више не тражи окончање двојног држављанства, она планира да отежа мигрантима да се настане или добију помоћ.
Она жели да оконча спајање породице, кроз које мигранти могу да се настане у Француској ако је њихов рођак становник и протера све стране делинквенте или злочинце. Она такође настоји да отежава добијање француског држављанства, укидајући држављанство по рођењу.
Њен програм такође дозвољава дискриминацију између француских држављана и миграната, резервишући социјалну помоћ за Французе и дозвољавајући приступ недржављанима тек након пет година рада. Она такође каже да би требало обезбедити "национални приоритет" у приступу социјалном становању и запошљавању.
Друга тачка њеног дневног реда је "искорењивање исламистичке идеологије“. У својим недавним јавним наступима виђена је како прави селфи са тинејџерком која носи хиџаб, а 2021. је приметила: "Због тога што сам снажно везана за наше француске вредности, желим да очувам потпуну слободу вероисповести". Међутим, она настоји да уведе забрану ношења хиџаба у јавности широм земље.
О ЕУ, НАТО-у и Русији
Рат у Украјини довео је фокус на раније везе Ле Пенове са Путином. Она је 2017. посетила Русију уочи избора и чак је бранила руску анексију Крима. Овог пута, она се дистанцирала од Москве, тврдећи да не одобрава рат у Украјини.
Међутим, у среду је упозорила да се не шаље оружје у Украјину, наводећи да је танка граница између "помоћи и укључења у сукоб“. Ле Пенова је током своје предизборне кампање такође рекла да ће, ако буде изабрана, повући Француску из интегрисане војне команде НАТО-а.
- Не бих ставила наше трупе ни под интегрисану команду НАТО-а ни под будућу европску команду - рекла је она.
Она је такође позвала на приближавање НАТО-а и Русије, наводећи да ће боље везе са Москвом бити у интересу Француске, Европе и САД, да се заустави јачање веза Кине и Русије.
Иако Ле Пенова више не позива Француску да напусти Европску унију, она је поновила свој став да француском закону треба дати примат над законима ЕУ. Стручњаци су приметили да би неке од њених политика, као што су ограничења у приступу помоћи за нефранцуске грађане, већа контрола граница и смањење француског доприноса буџету ЕУ за пет милијарди евра годишње, могле да покрену поступак за кршење закона против земље.
