За миран сан својих грађана: Финска се враћа доктрини СВЕОБУХВАТНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Фински концепт свеобухватне одбране подразумева не само борбена већ и невојна средства за сузбијање свих врста претњи
Последњих година нордијска и балтичка регија сведоче све већем занимању за концепт свеобухватне сигурности који потиче од хладноратовске доктрине тоталне одбране. Свеобухватни приступ сигурности сматра се покретачем јачања националне отпорности и осигурања најбољег могућег оперативног окружења за оружану одбрану. Укључује војне и невојне аспекте националне сигурности и управљање кризама. Финска и Естонија истичу се свеобухватном сигурносном стратегијом. Међу нордијским земљама Финска има најдужу континуирану традицију целовитог приступа сигурности, укорењену у njennoj стратешкој култури и друштвеној позадини, док је Естонија прва од балтичких држава која је започела изградњу свеобухватног сигурносног система још 2008. године.
Колико језика говорите? Неколико савета како да ове ЈЕСЕНИ доживите магичну авантуру?
У карантину 50 хиљада ђака: Немачки наставници забринути, очекују погоршање стања у школама!
ФРАНЦУСКИ МАЛИШАНИ У СТРАХУ: Учитељу због тетоважа забрањено да ради у вртићу
Због перципираних руских интереса у Украјини и Белорусији, расте интерес за концепт свеобухватне сигурности у нордијској и балтичкој регији. Свеобухватан приступ сигурности, који потиче од укупне доктрине хладног рата, укључује војне и невојне аспекте националне сигурности и управљања кризама. Сматра се средством за стварање државе и друштва отпорнијим на спољне притиске и стварање повољног оперативног окружења за националну одбрану. Од 2014. Шведска, Норвешка, Литванија и Летонија у различитим степенима спроводе концепт свеобухватне сигурности. Уз повратак провереним хладноратовским решењима, то такође укључује развој нових способности као одговор на претње које се нису сусретале у прошлости, попут сајбер-напада. Но, концепт Финске је овде ипак утемељен на реалном хладноратовском искуству. У регији Балтичког мора Финска је изузетак као земља с дугогодишњом традицијом и континуитетом свеобухватног приступа сигурности. Финска се сматра узором због решења која је у том погледу усвојила, а та би решења могла надахнути друге земље да заузму шире становиште о националној сигурности. Способност суочавања с претњама и кризама симболизује финска реч "сису" (реч која глобално добија на популарности), што значи "снага воље и издржљивости". С друге стране, Естонија је почела градити свој властити свеобухватни сигурносни систем релативно недавно (понекад испочетка), отприлике 2008. Естонски случај стога може илустровати изазове и потешкоће повезане с увођењем целовитог приступа националној сигурности. Неологизам "керксус", естонска реч која значи "еластичност", симбол је естонских тежњи у том погледу, и јасан показатељ да се Естонци воде примером свог етничког сродника на северу.
У Финској је концепт свеобухватне сигурности део филозофије доброг јавног управљања, у којем држава игра важну улогу и има широк распон одговорности повезаних са сигурношћу. Фински одбрамбени извештај из 2017. користи израз "свеобухватна сигурност", што значи спремност на употребу војних и невојних средстава за сузбијање све више испреплетених спољних и унутрашњих претњи. Циљ концепта свеобухватне сигурности је осигурати виталне функције државе и друштва. У овом су случају актери влада, предузеће, невладине организације и јавност. Политички и јавни консензус око питања јачања свеобухватне сигурности државе и друштва чврсто је оснажио финске власти да делују у складу с тим. Регионални стожер за јачање територијалне одбране и отпорности друштва на кризу резултирао је тиме да се фински свеобухватни сигурносни систем све више одржава као потпуни модел. Свеобухватна сигурносна стратегија Финске темељи се на начелу приправности за кризу. Стратегија идентификује седам кључних подручја која треба осигурати у доба мира, кризе и рата, а то су: вођство, међународне активности, одбрамбене способности, унутрашња сигурност, сигурност снабдевања, функционални капацитет становништва и услуга, те психолошка отпорност. Сузбијање хибридних претњи (у том погледу Финска је заговорник међународне сарадње), тероризма и илегалне имиграције играју све већу улогу у финској сигурносној политици.
Истовремено, Финска не занемарује војну димензију свеобухватне сигурности, а најавила је планове за значајно повећање расхода за одбрану. Последњих је година Хелсинки подигао ниво војне спремности војске, проширио опсег освежавајућих јежби за резервисте и повећао ратну снагу оружаних снага (на 280.000 војника). Већина промена намењена је смањењу времена одговора оружаних снага на мирнодопске претње и током фазе дуготрајне мобилизације резерве. Цивилна одбрана и механизам за осигуравање сигурности снабдевања, који је пресудан за земљу смештену на периферији ЕУ и зависну од поморске трговине, обележја су свеобухватног финског сигурносног система. Финска има широку мрежу склоништа за становништво која могу примити око 65 одсто својих становника. Тело одговорно за одржавање државних ванредних залиха, виталних за производњу енергије и хране, пружање медицинске неге и спровођење одбрамбене операције, јесте Национална агенција за снабдевање у нужди. За разлику од неких других држава, ова склоништа се редовно одржавају, а национална агенција није место партијског ухлебљења и подручје коруптивних интереса.
Фактор који повезује фински свеобухватни сигурносни систем је друштвени капитал. Цивилно-војна сарадња добро је развијена у Финској. Будући да још увек постоји општа обавеза војног рока, многи доносиоци одлука упознати су с питањима везаним за одбрану. Цивилно-војни однос олакшали су и курсеви националне одбране током којих се војно вођство састало с представницима цивилног друштва, државне управе, средишње управе и локалних власти, као и активности Националног удружења за обуку, које усмерава добровољни допринос одбрани. Други важан фактор је висок ниво образовања, које јача друштвену отпорност на дезинформације и способност прилагођавања промењивој друштвеној и економској стварности. У Финској је концепт свеобухватне сигурности део доктрине која дефинише улогу и дужности државе у погледу сигурности. Посебно се истиче фински политички и друштвени консензус о питању повећања свеобухватне сигурности државе и становништва, дајући властима чврст мандат да предузму мере на овом подручју. Због тога се последњих година Хелсинки није усредсредио на промену стратегије, већ на прилагођавање свог свеобухватног сигурносног система како би се могао суочити с новим изазовима. Ово "пооштравање системаа" обухватало је ширење овлашћења обавештајне и граничне страже, борбу против дезинформација и прилагођавање оружаних снага на сузбијање хибридних претњи. Велика национална одбрамбена вежба „Арктик Лок“ заказана за 2021. могла би бити добра прилика за испитивање различитих аспеката финског свеобухватног сигурносног система у пракси. Међутим, детаљи сценарија за вежбе још нису познати и није јасно хоће ли она у већој мери укључивати мобилизацију резервиста и задатке попут цивилно-војне сарадње, подршке државе домаћина, заштите критичне инфраструктуре или цивилне одбране.
На политичком нивоу, проблем који се тиче свеобухватног система сигурности Финске јесте стратешка комуникација. Последњих година дошло је до одређених неспоразума између председника, владе и парламента у вези са сигурносном политиком. Парламентарни одбор за одбрану, између осталог, критиковао је владу због недостатка информација о вежбама америчких снага на финској територији. Неки су парламентарни заступници у то време изразили забринутост због одржавања политике војног несврставања док је влада показивала спремност за јачање војне сарадње са Сједињеним Државама. Потешкоће Финске у стратешкој комуникацији последица су њених напора да делује као посредник између Запада и Русије. С једне стране, Финска жели развити блиску одбрамбену сарадњу с НАТО-ом и Сједињеним Државама (која би требала одвратити Русију), али не тражи чланство у НАТО-у. С друге стране, Русију не доживљава само у смислу претњи, већ и могућности (трговина, енергетска сарадња). Кроз своје посебне политичке односе с Москвом, који укључују редовне састанке на председничком и премијерском нивоу, Финска настоји одржавати добре билатералне контакте, што доводи до умереније реторике према Русији. Ово је баштина коју Финска има још од славног председника Ура Кеконена.
Пре 2014. фински свеобухватни сигурносни систем често се сматрао застарелим. Општи војни обвезници, вежбе за резервисте, одржавање залиха у нужди или стварање више склоништа у доба експедицијских операција далеко од Европе на различитим фронтовима борбе против тероризма, чинило се да нису у додиру са стварношћу након Хладног рата. Руско-украјински сукоб и појачана војна активност Русије у регији Балтичког мора променили су то схватање. Тренутно се Хелсинки све мање посећује као музеј европске одбране, а више као лабораторија за најбоље праксе у јачању националне отпорности на савремене претње.
