ЗБОГОМ ОБАМА: Европа ће коначно морати САМА да решава проблеме

Све је почело у лето 2008. године као велика прослава пред Стубом победе у Берлину. Немци и Европљани славили су човека који је слоганом "Јес ви кен" освојио њихова срца. 

Иако се тада није знало шта Барак Обама може, он је ширио оптимизам и био освежавајући контраст тадашњем председнику Џорџу В. Бушу који је својом интервенционистичком политиком у Ираку поделио Европу. Тада се нада полагала у некога ко би могао да је уједини, пише Дојче веле.

У пролеће 2009. године, непосредно након што је ступио на председничку дужност, Обама је у Прагу обећао да ће се ангажовати за свет без атомског оружја, а Европљани су, уз мале изузетке, били одушевљени. 

У Каиру је обећао је да ће изградити нови однос са арапским светом, а исте године је тај човек, који је убрзао америчко повлачење из Авганистана и Ирака, добио и Нобелову награду за мир.  У једном од бројних опроштајних интервјуа, Барак Обама се нашалио рекавши: "Ја уопште не знам зашто сам добио ту награду." Биле су то похвале које су се у очима многих Европљана показале као преурањене.

Европа се, за разлику од САД, много спорије опоравља од глобалне финансијске кризе која је настала банкротом једне америчке банке. Криза евра и дужничка криза уздрмале су Европску унију до темеља. 

Након тога уследиле су криза у Украјини и избегличка криза. Европска унија је из Обамине перспективе све више постајала безвољна и неспособна. 

У интервјуу за лист "Атлантик" Обама је у априлу 2016. године рекао да се европски савезници "ките туђим перјем" и да користе америчке резултате и вођство, али да сами нису спремни да буду солидарни или повећају војне издатке. 

Обама је истог месеца на сајму у Хановеру позвао Европљане да не посустају и да се боре против кризе.

Европљани су ипак помало сумњали у то колико Барак Обама заиста мисли озбиљно кад говори о сарадњи с Европом. Он је Азију желео да постави као тежиште своје спољне политике. Међутим, то је само делимично функционисало. Обама данас каже да се у интервенцији у Либији превише ослањао на Француску и Велику Британију. 

Када је реч о савезницима с Блиског истока, као што је Саудијска Арабија, Обама је разочаран. 

Елмар Брок, искусни стручњак Европског парламента за спољну политику, након прве четири године Обамине уздржане спољне политике изјавио је да ЕУ и САД нису били у могућности да поставе стратешке нагласке који би водили до тога да Европљани и Американци тешње сарађују у свету пуном промена.

Најлошији односи су, у најмању руку с немачке тачке гледишта, били за време афере прислушкивања које је спроводила америчка тајна служба НСА. Нису прислушкивани само обични грађани, већ и телефон Ангеле Меркел. Незгодна чињеница. При том се у Белој кући тврди да "Обама цени немачку канцеларку као праву европску лидерку".

Украјинска криза, коју је изазвала Русија, поново је ојачала трансатлантску заједницу. Без обзира на то што САД и ЕУ нису увек имали иста гледишта, када је реч о односу према Москви, Обама никада није сумњао у верног, трансатлантског савезника.

На неколико самита НАТО обећао је источним чланицама да ће им, у случају руске агресије, пружити помоћ. 

САД су за време Обаминог председничког мандата повећале своје издатке за одбрану Европе.

САД и ЕУ су, након десетогодишњих разговора са Ираном, постигли договор о заустављању атомског програма те земље. Међутим, пропао је покушај постизања Споразума о слободној трговини (TTIP). Исто тако, није склопљен ни Споразум о слободној трговини са Азијом (TPP). Амерички Сенат га још увек није ратификовао.

Председник посланичког клуба Либерала у Европском парламенту Ги Ферхофштат верује да ће Обама недостајати Европљанима. Након избора Доналда Трампа, САД ће се бавити саме собом, тако да је TTIP мртав, каже он. 

Ферхофштат сматра да доласком Трампа не само да је окончана Обамина ера, него и да Европа сада више не може да се ослања на САД. Мораће коначно сама да решава проблеме, закључује се у тексту.